Srbija je poslednjih godina postala atraktivna destinacija za strane preduzetnike koji žele da pokrenu ili prošire svoje poslovanje na Balkanu i u Evropi.
Dobra vest je da zakon u Srbiji dozvoljava stranim državljanima da osnuju firmu pod gotovo istim uslovima kao i domaći državljani.
Stranac može biti osnivač, vlasnik i direktor firme, bez obaveze da ima prebivalište u Srbiji ili domaćeg partnera.
Ipak, iako je postupak relativno jednostavan, postoje važne pravne, poreske i administrativne razlike koje je neophodno razumeti pre nego što se krene u proces registracije.
U nastavku objašnjavamo kako i pod kojim uslovima strani državljanin može otvoriti firmu u Srbiji.
Otvaranje firme za strance u Srbiji
Stranim fizičkim i pravnim licima dozvoljeno je da budu osnivači privrednih društava u Srbiji, bez ograničenja u pogledu državljanstva ili mesta prebivališta.
To znači da stranac može osnovati firmu čak i ako ne živi u Srbiji i nema prijavljeno boravište.
Strani državljanin može biti jedini osnivač i vlasnik firme sa 100% udela, kao i zakonski zastupnik (direktor) privrednog društva. Nije obavezno imati domaćeg partnera, direktora ili suosnivača iz Srbije.
U praksi, najčešći oblik poslovanja za strane državljane je društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), zbog niskog osnivačkog kapitala i ograničene odgovornosti vlasnika.
Važno je napomenuti da su postupak registracije, prava i obaveze firme isti kao i za domaće osnivače, dok se razlike uglavnom odnose na pitanja boravka, radne dozvole i poreskog tretmana…
Koja dokumentacija je potrebna za otvaranje firme za strance?
Da bi strani državljanin otvorio firmu u Srbiji, neophodno je da obezbedi određenu dokumentaciju koja se podnosi Agenciji za privredne registre (APR).
- Za DOO je potrebno pripremiti:
- naziv i sedište firme,
- šifru delatnosti,
- podatke o osnivaču i direktoru,
- visinu osnovnog kapitala
- osnivački akt.
- Za preduzetničku firmu je potrebno pripremiti:
- naziv,
- sedište,
- delatnost
- lične podatke.
Pored toga, osnovni dokument koji strani državljanin prilaže je važeći pasoš, odnosno njegova overena kopija.
Ukoliko je osnivač strano pravno lice, potrebno je dostaviti izvod iz odgovarajućeg registra zemlje porekla, koji ne sme biti stariji od propisanog roka, zvaničan prevod na srpski jezik, kao i digitalni potpis za otvaranje firme.
Pored toga, neophodno je sastaviti osnivački akt ili ugovor o osnivanju, u skladu sa izabranom pravnom formom.
Takođe, prilaže se dokaz o uplati osnivačkog kapitala (kod DOO-a minimalno 100 dinara), kao i dokument kojim se dokazuje pravo korišćenja poslovnog prostora ili sedišta firme, što može biti i virtualna adresa.
U zavisnosti od slučaja, postupak se može sprovesti i bez ličnog dolaska u Srbiju, putem punomoći ovlašćenom licu ili agenciji.
Da li otvaranje firme daje pravo na boravak i rad u Srbiji?
Kada strani državljanin otvori firmu u Srbiji, to ne znači automatski dobijanje boravišne ili radne dozvole.
Registracija firme i regulisanje boravka predstavljaju dva odvojena postupka koja se vode pred različitim institucijama i po različitim propisima.
Strani državljanin može da podnese zahtev za privremeni boravak po osnovu obavljanja privredne delatnosti, ali je neophodno ispuniti dodatne uslove, kao što su:
- dokaz o sredstvima za izdržavanje,
- zdravstveno osiguranje i
- opravdan razlog boravka.
U slučaju da stranac želi da radi u sopstvenoj firmi i boravi u Srbiji, u praksi se najčešće pribavlja jedinstvena dozvola za boravak i rad.
Važno je naglasiti da firma može postojati i poslovati u Srbiji čak i ako njen osnivač ili direktor ne boravi u zemlji.
Ipak, ukoliko je planirano dugoročno prisustvo i aktivno vođenje poslovanja iz Srbije, pravilno regulisanje boravka i rada je neophodno kako bi se izbegli pravni i poreski rizici.
Koliko traje postupak i koji su troškovi osnivanja firme za strance?
Postupak osnivanja firme u Srbiji za strane državljane, kada je dokumentacija kompletna i pravilno pripremljena, traje relativno kratko.
U većini slučajeva, Agencija za privredne registre (APR) donosi rešenje o registraciji u roku od 5 do 7 radnih dana od dana podnošenja prijave.
Troškovi osnivanja zavise od izabrane pravne forme. Za osnivanje DOO-a, osnovna administrativna taksa iznosi približno 8.000 dinara, dok je za registraciju preduzetnika trošak značajno niži.
Osnivački kapital za DOO je simboličan i iznosi minimum 100 dinara, što Srbiju čini jednom od dostupnijih zemalja za pokretanje biznisa u Evropi.
Pored državnih taksi, treba računati i na dodatne troškove, kao što su prevodi i overe dokumenata, kao i troškovi stručne podrške, ukoliko se postupak poveri knjigovodstvenoj ili pravnoj agenciji.
Kada virtualna kancelarija ima smisla?
Prilikom registracije firme u Srbiji neophodno je navesti adresu sedišta firme. Ovaj podatak je izuzetno važan jer se na tu adresu dostavlja zvanična pošta, uključujući dopise Poreske uprave, APR-a i drugih institucija.
U situacijama kada se pošta ne preuzima ili se vraća kao neuručena, nadležni organi mogu zaključiti da se firma faktički ne nalazi na prijavljenoj adresi, što može dovesti do ozbiljnih posledica, poput blokade PIB-a, tekućeg računa ili pokretanja nadzora.
Upravo iz tog razloga, virtualna kancelarija predstavlja praktično i sve popularnije rešenje, naročito za strane državljane koji otvaraju firmu u Srbiji, ali nemaju potrebu za stalnim fizičkim prisustvom.
Glavne prednosti virtualne kancelarije ogledaju se u stalnoj dostupnosti za prijem i prosleđivanje pošte, značajno nižim troškovima u odnosu na zakup poslovnog prostora, kao i jednostavnijem upravljanju administrativnim obavezama.
Pored toga, virtualna kancelarija omogućava firmi da ima registrovanu adresu u željenom gradu ili poslovnoj zoni, čime se stvara utisak lokalne prisutnosti i povećava kredibilitet u poslovnoj komunikaciji.
Za mnoge delatnosti, posebno IT, konsultantske i online usluge, ovo rešenje je u potpunosti zakonito, funkcionalno i ekonomski opravdano.
Kako da otvorite firmu u Srbiji ako ste strani državljanin?
Osnivanje firme u Srbiji za strane državljane je pravno dozvoljeno, jasno regulisano i u praksi znatno jednostavnije nego u mnogim drugim evropskim zemljama.
Stranac može biti osnivač, vlasnik i direktor firme, uz minimalan osnivački kapital i relativno kratke rokove registracije. Ipak, pitanja boravka, radne dozvole, poreskih obaveza i izbora pravne forme često zahtevaju dodatnu pažnju i precizno planiranje.
Upravo zbog toga, saradnja sa stručnom knjigovodstvenom agencijom može značajno olakšati ceo proces i sprečiti greške koje kasnije mogu dovesti do dodatnih troškova ili pravnih problema.
Goldman knjigovodstvena agencija pruža kompletnu uslugu otvaranja firme u Srbiji, uključujući savetovanje, pripremu dokumentacije, registraciju u APR-u i dalju knjigovodstvenu podršku.
Ako razmišljate o pokretanju poslovanja u Srbiji ili želite pouzdanu podršku tokom celog procesa, kontaktirajte nas i saznajte kako da brzo, sigurno i bez stresa otvorite firmu u Srbiji.