Kada se govori o platama, najčešće se pominju pojmovi bruto plata i neto plata. 

Iako ih gotovo svi koriste u svakodnevnom razgovoru, mnogi zaposleni i preduzetnici nisu potpuno sigurni šta tačno znači bruto zarada, šta je neto plata i kako se zapravo računa razlika između ta dva iznosa.

Zato ćemo u ovom vodiču detaljno objasniti:

• šta je bruto, a šta neto plata,
• kako se računa neto plata iz bruto iznosa,
• koji porezi i doprinosi ulaze u obračun zarade i
• kako izgleda konkretan primer obračuna.

Šta je bruto, a šta neto plata?

Ova dva pojma predstavljaju različite iznose iste zarade i koriste se u različitim kontekstima – u ugovorima o radu, obračunu plata i planiranju troškova zaposlenih.

Neto plata

Neto plata je iznos koji zaposleni stvarno dobija na svoj račun nakon što se od ukupne zarade odbiju porezi i doprinosi. 

Drugim rečima, to je „plata na račun“ – suma kojom zaposleni raspolaže nakon svih zakonskih odbitaka.

Bruto plata

Sa druge strane, bruto plata predstavlja ukupnu zaradu pre tih odbitaka. 

Iz bruto iznosa se obračunavaju zakonom propisani doprinosi za: 

• socijalno osiguranje (penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti), 
• kao i porez na zaradu. 

Tek nakon što se ti iznosi oduzmu od bruto plate dobija se neto zarada koju zaposleni prima.

Važno je naglasiti da se u praksi često pominju i pojmovi bruto 1 i bruto 2.

• Bruto 1 predstavlja iznos zarade pre odbitaka doprinosa i poreza koji se obračunavaju na teret zaposlenog.
• Bruto 2 predstavlja ukupan trošak zaposlenog za poslodavca, jer uključuje i doprinose koje poslodavac plaća na teret firme.

Zbog toga se u razgovoru o platama često javlja zabuna – zaposleni najčešće razmišljaju u neto iznosima, dok poslodavci moraju da planiraju bruto trošak zaposlenog. 

Upravo zato je razumevanje razlike između bruto i neto zarade ključno kako za zaposlene, tako i za preduzetnike i vlasnike firmi.

Koji porezi i doprinosi ulaze u obračun plate?

Razlika između bruto i neto zarade nastaje zbog obaveznih poreza i doprinosa koji se obračunavaju na zaradu zaposlenog. 

U Srbiji je način obračuna plate jasno definisan zakonima koji uređuju porez na dohodak građana i obavezno socijalno osiguranje. 

Kada se od bruto plate oduzmu svi propisani doprinosi i porez na zaradu, dobija se konačna neto plata – iznos koji zaposleni prima na račun.

Najveći deo odbitaka čine doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, koji služe za finansiranje penzijskog sistema, zdravstvene zaštite i osiguranja za slučaj nezaposlenosti. 

Ovi doprinosi se obračunavaju procentualno na bruto zaradu zaposlenog i uključuju:

• Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) – 14%
• Doprinos za zdravstveno osiguranje – 5,15%
• Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – 0,75%

Ukupno, doprinosi koji se obračunavaju na teret zaposlenog iznose 19,9% bruto zarade. Nakon što se ovi doprinosi odbiju od bruto iznosa, dobija se osnovica za obračun poreza na zaradu.

Pored doprinosa, na zaradu se obračunava i porez na zaradu, koji u Srbiji iznosi10%. Međutim, porez se ne obračunava na celokupan iznos plate, već na oporezivi deo zarade, odnosno iznos koji ostaje nakon što se od osnovice oduzme zakonom propisan neoporezivi iznos zarade. 

Ovaj neoporezivi deo predstavlja određeni iznos plate na koji se porez ne plaća, čime se smanjuje ukupno poresko opterećenje zaposlenog.

Važno je napomenuti da, pored doprinosa koji se odbijaju od zarade zaposlenog, postoje i doprinosi na teret poslodavca. Oni ulaze u ukupan trošak zaposlenog za firmu i predstavljaju deo takozvane bruto 2 zarade, odnosno ukupnog troška koji poslodavac ima za jednog zaposlenog.

Kako izračunati neto platu iz bruto iznosa?

Da biste razumeli kolika je stvarna zarada zaposlenog, potrebno je znati kako se iz bruto plate dolazi do neto iznosa. Postupak obračuna nije komplikovan, ali uključuje nekoliko koraka u kojima se primenjuju zakonom propisani doprinosi i porez na zaradu.

U pojednostavljenom obliku, računica izgleda ovako:

Neto plata = Bruto plata − doprinosi zaposlenog − porez na zaradu

Međutim, da bi se došlo do tačnog neto iznosa, potrebno je slediti sledeće korake:

1. Obračun doprinosa na teret zaposlenog

Prvi korak je obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se odbijaju od bruto plate. Oni ukupno iznose 19,9% bruto zarade i uključuju:

• PIO doprinos (penzijsko i invalidsko osiguranje) – 14%
• Zdravstveno osiguranje – 5,15%
• Osiguranje za slučaj nezaposlenosti – 0,75%

Ovi doprinosi se direktno oduzimaju od bruto zarade i predstavljaju prvi korak u formiranju oporezivog iznosa plate.

2. Utvrđivanje poreske osnovice

Nakon odbijanja doprinosa, dobija se iznos na osnovu kojeg se računa porez na zaradu. Međutim, pre obračuna poreza potrebno je oduzeti neoporezivi deo zarade, odnosno iznos na koji se porez ne plaća.

Formula za poresku osnovicu izgleda ovako:

Poreska osnovica = Bruto plata − doprinosi zaposlenog − neoporezivi iznos

Ako je rezultat manji od nule, porez se ne obračunava.

3. Obračun poreza na zaradu

Na dobijenu poresku osnovicu obračunava se porez na zaradu od 10%. Dobijeni iznos predstavlja ukupni porez koji se odbija od plate zaposlenog.

4. Izračunavanje neto plate

Na kraju, neto plata se dobija tako što se od bruto iznosa oduzmu doprinosi zaposlenog i obračunati porez:

Neto plata = Bruto plata − doprinosi zaposlenog − porez

Ovim postupkom dobija se iznos koji zaposleni zaista prima na račun.

Primer obračuna: Bruto i neto plata

U ovom primeru pretpostavljamo da je bruto plata (bruto 1) 150.000 RSD i da se primenjuju standardne stope doprinosa i poreza na zaradu koje važe u Srbiji.

Korak 1: Obračun doprinosa na teret zaposlenog

Doprinosi koji se odbijaju od bruto zarade zaposlenog ukupno iznose 19,9% bruto plate.

Obračun doprinosa:

• PIO: 150.000 × 14% = 21.000 RSD
• Zdravstveno: 150.000 × 5,15% = 7.725 RSD
• Nezaposlenost: 150.000 × 0,75% = 1.125 RSD

Ukupni doprinosi zaposlenog:

21.000 + 7.725 + 1.125 = 29.850 RSD

Korak 2: Utvrđivanje poreske osnovice

Nakon odbijanja doprinosa dobija se osnovica za obračun poreza na zaradu. Od tog iznosa se zatim oduzima neoporezivi deo zarade.

Računica:

150.000 − 29.850 − 34.221 = 85.929 RSD

Dakle, poreska osnovica iznosi 85.929 dinara.

Korak 3: Obračun poreza na zaradu

Porez na zaradu u Srbiji iznosi 10%.

Računica:

85.929 × 10% = 8.592,9 RSD

Zaokruženo: 8.593 RSD

Korak 4: Izračunavanje neto plate

Na kraju, neto plata se dobija kada se od bruto iznosa oduzmu doprinosi i porez:

150.000 − 29.850 − 8.593 = 111.557 RSD

Neto plata iznosi približno 111.557 dinara.

To znači da zaposleni od bruto plate od 150.000 dinara dobija oko 111.500 dinara na račun, dok ostatak odlazi na poreze i doprinose koji se uplaćuju državi.

Bruto 1 i bruto 2 plata – u čemu je razlika?

Ovi pojmovi su posebno važni za poslodavce i preduzetnike, jer pokazuju koliki je stvarni trošak zaposlenog za firmu.

Bruto 1 plata predstavlja iznos zarade pre nego što se od nje odbiju porez na zaradu i doprinosi koji se plaćaju na teret zaposlenog. 

Drugim rečima, bruto 1 je osnovica iz koje se računaju svi obavezni odbici koji dovode do neto plate. Kada se od bruto 1 iznosa oduzmu doprinosi zaposlenog i porez na zaradu, dobija se neto plata, odnosno iznos koji zaposleni prima na račun.

Sa druge strane, bruto 2 plata predstavlja ukupan trošak zaposlenog za poslodavca. Ona uključuje bruto 1 zaradu, ali i dodatne doprinose koje poslodavac plaća na teret firme. 

Najznačajniji među njima je doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje koji se obračunava na teret poslodavca.

Zbog toga je bruto 2 uvek veći od bruto 1 iznosa, jer predstavlja kompletnu finansijsku obavezu koju poslodavac ima prema zaposlenom i državi. 

Upravo ovaj iznos je važan prilikom planiranja troškova zapošljavanja, izrade budžeta ili procene koliko će firma zaista izdvojiti za jednu platu.

Zaključak

Razumevanje razlike između bruto i neto zarade važno je kako za zaposlene, tako i za poslodavce i preduzetnike.

Zbog različitih stopa doprinosa, neoporezivog iznosa i drugih faktora, obračun zarade može delovati komplikovano, posebno za preduzetnike koji tek započinju poslovanje ili planiraju zapošljavanje novih radnika.

Upravo zato je važno imati pouzdanog partnera koji može da pomogne u pravilnom obračunu plata, planiranju troškova zaposlenih i usklađivanju sa važećim poreskim propisima.

Ako vam je potrebna pomoć oko obračuna zarada, planiranja troškova zaposlenih ili vođenja poslovnih i knjigovodstvenih obaveza, budite slobodni da nas kontaktirate. 

Naš tim stručnjaka stoji vam na raspolaganju da vam pomogne da svoje poslovanje vodite sigurno, efikasno i u potpunosti u skladu sa zakonom.