Tokom likvidacije, potrebno je utvrditi šta društvo poseduje i koje neizmirene obaveze ima. Postavlja se pitanje šta se dešava sa novcem koji ostane na računu firme. Da li se on automatski isplaćuje vlasnicima, ko odlučuje o raspodeli i da li na taj iznos treba platiti porez? Odgovor zavisi od toka likvidacionog postupka, vlasničke strukture društva i poreskog tretmana isplate.
U nastavku objašnjavamo kako se utvrđuje likvidacioni ostatak, kada može da se raspodeli članovima društva i šta treba proveriti pre konačne isplate.
Kome pripada novac koji ostane nakon likvidacije firme?
Kada se firma gasi kroz likvidaciju, novac koji se nalazi na računu ne pripada automatski vlasniku, direktoru ili zaposlenima. Po Zakonu o privrednim društvima Republike Srbije, iz imovine društva izmiruju njegove obaveze, a ono što preostane nakon toga predstavlja likvidacioni ostatak.
Kod društva sa ograničenom odgovornošću, likvidacioni ostatak se deli članovima u skladu sa njihovim udelima u društvu, osim ako osnivačkim aktom ili jednoglasnom odlukom skupštine nije drugačije određeno.
To znači da novac koji ostane na računu firme ne može jednostavno da se prebaci direktoru ili vlasniku čim se pokrene likvidacija. Tokom postupka likvidacije, prvo se utvrđuju i izmiruju obaveze društva, a tek nakon toga može doći do raspodele preostale imovine.
Šta je likvidacioni ostatak?
Likvidacioni ostatak je sva preostala imovina preduzeća u procesu likvidacije, a nakon izmirenja svih njegovih obaveza. Zakonski gledano, kako navodi Zakon o privrednim društvima, likvidacioni ostatak pored novca obuhvata i nekretnine, automobile i opremu za rad.
Razlika između imovine firme i likvidacionog ostatka
Imovina društva obuhvata stvari i prava koja su u vlasništvu društva, dok je likvidacioni ostatak samo deo te imovine koji ostane nakon što se izmire sledeće obaveze:
- dugovanja prema dobavljačima;
- poreske obaveze;
- obaveze prema zaposlenima;
- obaveze prema bankama i drugim poveriocima;
- troškovi povezani sa sprovođenjem likvidacije;
- druge obaveze društva.
Stanje novca na računu firme pre početka likvidacije uglavnom neće biti isto što i iznos koji će članovi društva moći da podele na kraju postupka.
Kada može da se izvrši raspodela novca nakon likvidacije?
Pokretanje likvidacije ne znači da članovi društva odmah mogu da povuku novac sa računa firme. Član 528 Zakona o privrednim društvima izričito propisuje da se tokom likvidacije imovina ne raspodeljuje članovima pre isplate svih potraživanja poverilaca.
Pre raspodele potrebno je utvrditi stanje imovine i obaveza, obraditi prijavljena potraživanja poverilaca i sprovesti potrebne računovodstvene i poreske radnje. Prema članu 536 Zakona o privrednim društvima, likvidacioni upravnik sastavlja početni likvidacioni bilans i izveštaj, a početni likvidacioni izveštaj sadrži i podatak o tome da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza.
Zakon takođe propisuje da likvidacioni upravnik ne može početi sa isplatama članovima društva pre registracije početnog likvidacionog izveštaja, osim plaćanja obaveza iz tekućeg poslovanja.
Šta ako se naknadno pojavi poverilac?
Ako se nakon raspodele pojavi obaveza koju treba namiriti, članovi DOO koji su primili isplatu likvidacionog ostatka mogu biti dužni da vrate primljeni iznos u meri potrebnoj za namirenje poverilaca. Zakon ovu odgovornost vezuje za iznos primljenog likvidacionog ostatka.
Kako se raspodeljuje likvidacioni ostatak članovima društva?
Kod DOO, osnovno pravilo je da se likvidacioni ostatak raspodeljuje članovima srazmerno njihovim udelima. Ipak, moguće je drugačije uređenje osnivačkim aktom ili jednoglasnom odlukom skupštine. Kako biste sigurno znali da li postoji neka prepreka za jednu podelu likvidacionog ostatka, trebalo bi da proverite sledeće informacije:
- procenat udela svakog člana;
- odredbe osnivačkog akta;
- odluku o raspodeli likvidacionog ostatka;
- iznos imovine koja je stvarno ostala nakon izmirenja obaveza;
- poreske obaveze povezane sa raspodelom.
O raspodeli likvidacionog ostatka odlučuje se nakon što su izmirene obaveze društva i ispunjeni uslovi za okončanje likvidacije. Likvidacioni upravnik priprema predlog odluke o raspodeli, a odluka se donosi u okviru postupka okončanja likvidacije.
Primer raspodele likvidacionog ostatka
Pretpostavimo da nakon izmirenja svih obaveza društvu ostane 1.000.000 RSD. Ako član A ima 60% udela, a član B 40%, i ne postoji drugačije pravilo raspodele, likvidacioni ostatak bi se raspodelio ovako:
- član A – 600.000 RSD;
- član B – 400.000 RSD.
Ovo je samo ilustrativni primer. Konačan iznos za isplatu zavisi od stvarno utvrđenog likvidacionog ostatka i poreskog tretmana raspodele.
Da li se na novac nakon likvidacije firme plaća porez?
Raspodela likvidacionog ostatka može imati poreske posledice. Prema članu 35. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, likvidacioni ostatak, odnosno višak likvidacione mase u novcu ili nenovčanoj imovini iznad vrednosti uloženog kapitala koji se raspodeljuje članovima nakon likvidacije smatra se dividendom.
Zakon o porezu na dohodak građana likvidacioni ostatak iznad vrednosti uloženog kapitala takođe tretira kao dividendni prihod kada ga ostvaruje fizičko lice.
Poreski tretman ne zavisi samo od ukupnog iznosa likvidacionog ostatka. Deo iznad vrednosti uloženog kapitala zakon tretira kao dividendu, pa se poreska obaveza dalje određuje u zavisnosti od toga ko prima isplatu i koje se poreske odredbe na njega primenjuju.
Da li se porez obračunava na ceo iznos koji se isplaćuje?
Ceo iznos koji se isplaćuje ne mora obavezno biti ukupan oporezivi iznos. Treba razlikovati povraćaj uloženog kapitala od eventualnog viška iznad tog iznosa, uzimajući u obzir i status primaoca i moguće obaveze po osnovu poreza po odbitku.
Kod fizičkih lica, Zakon o porezu na dohodak građana prihod od kapitala obuhvata dividendu, a kao dividendu posebno navodi i likvidacioni ostatak iznad vrednosti uloženog kapitala. Konkretan poreski obračun ne može da se utvrdi samo na osnovu iznosa koji se nalazi na računu firme.
Šta treba proveriti pre isplate?
Pre isplate treba proveriti vrednost uloženog kapitala svakog člana, poreski tretman eventualnog viška, kao i status primaoca: da li je domaće ili strano lice i da li je fizičko ili pravno lice. Ako su sve poreske obaveze društva i dodatni obračuni završeni, proverite poreska pravila za inostrane članove, jer se ne tretiraju isto kao domaći.
Šta se dešava ako firma ima dugove, a nema dovoljno novca?
Likvidacija se sprovodi samo onda kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. Ako se utvrdi da imovina nije dovoljna za namirenje svih potraživanja poverilaca, radi se o prezaduženosti i likvidacioni upravnik je dužan da podnese predlog za pokretanje stečaja nadležnom sudu u zakonom propisanom roku
Da li članovi firme dobijaju novac pre poverilaca?
Član 528 Zakona o privrednim društvima jasno navodi da članovi društva ne mogu dobiti novac pre poverilaca. Za vreme likvidacije imovina društva ne može se raspodeliti članovima pre isplate svih potraživanja poverilaca.
Tek kada se ispune uslovi za okončanje likvidacije i utvrdi šta je preostalo nakon izmirenja obaveza, može se pristupiti raspodeli likvidacionog ostatka.
Koja dokumentacija je važna za raspodelu likvidacionog ostatka?
Za završetak likvidacije i raspodelu ostatka relevantna je dokumentacija kojom se potvrđuje stanje imovine, obaveza i sprovedeni postupak. Agencija za privredne registre (APR) među dokumentima za brisanje društva nakon okončanja likvidacije navodi:
- završni likvidacioni bilans;
- izveštaj o sprovedenoj likvidaciji;
- izjavu likvidacionog upravnika da su obaveze izmirene i da se protiv društva ne vode drugi postupci;
- odluku o raspodeli likvidacionog ostatka;
- dokumentaciju o čuvanju poslovnih knjiga i dokumenata;
- dokaz o prestanku poreskih obaveza.
Pored toga, za obračun samog ostatka važno je imati podatke o imovini i obavezama društva, kao i podatke o vlasničkim udelima članova.
Kako da proverite šta vam pripada pre završetka likvidacije?
Pre nego što dođe do raspodele, korisno je potražiti odgovore na sledeća pitanja:
- Kolika je ukupna imovina društva?
- Koje su obaveze još otvorene?
- Da li su svi poverioci namireni ili su obaveze na drugi način rešene?
- Koliki je očekivani likvidacioni ostatak?
- Kako se likvidacioni ostatak deli između članova?
- Da li osnivački akt predviđa drugačiji način raspodele?
- Da li se na deo isplate primenjuje poreski tretman dividende?
- Ko priprema odluku o raspodeli?
- Koja dokumentacija mora biti završena pre isplate?
- Da li postoje dodatne obaveze prema APR-u, Poreskoj upravi ili drugim institucijama?
Kada je potrebna stručna pomoć?
Dodatna pravna i poreska provera posebno je korisna kada društvo ima više članova, dugovanja ili nerešena potraživanja, kao i kada poseduje nekretnine, vozila ili drugu vredniju imovinu.
Pažnju treba obratiti i kada postoje pozajmice članovima ili direktoru, prekogranični elementi, neslaganje članova oko raspodele, dileme u vezi sa poreskim tretmanom ili kada se radi o prinudnoj likvidaciji odnosno postoji rizik od stečaja.
Zaključak: šta se dešava sa novcem nakon likvidacije firme?
Novac koji ostane nakon što društvo izmiri sve svoje obaveze može biti deo likvidacionog ostatka. Kod DOO, on se po pravilu raspodeljuje članovima srazmerno njihovim udelima, osim ako je drugačiji način raspodele predviđen osnivačkim aktom ili jednoglasnom odlukom skupštine.
Konačan obračun i dokumentaciju pre isplate uvek treba proveriti sa likvidacionim upravnikom, računovođom, poreskim savetnikom ili pravnikom, u zavisnosti od konkretne situacije u kojoj se nalazite.
