Pojmovi limit za paušalno oporezivanje i limit za PDV se često mešaju, a u stvari su u pitanju dve potpuno različite granice koje svaki paušalac mora da prati. 

Za mnoge preduzetnike problem nastaje jer nisu sigurni da li se limit za paušalce računa po izdatim fakturama ili po naplaćenim uplatama, da li se sabira promet iz više delatnosti i kako se tretiraju inostrani klijenti.

U ovom vodiču detaljno objašnjavamo: 

• koliko iznosi limit za paušalce u 2026. godini, 
• kako se pravilno računa, 
• šta ulazi u promet, 
• kada nastaje obaveza prelaska na vođenje knjiga i 
• koja je razlika između paušalnog oporezivanja i PDV sistema. 

Koliko iznosi limit za paušalce 2026. godine?

Limit za paušalce u 2026. godini iznosi 6 miliona dinara prihoda u toku jedne kalendarske godine.

To znači da preduzetnik koji je oporezovan paušalno može da nastavi sa ovim načinom oporezivanja sve dok njegov ukupan promet ne pređe navedeni prag.

Važno je naglasiti da se ovaj limit odnosi isključivo na paušalno oporezivanje i ne treba ga mešati sa limitom za ulazak u PDV sistem, koji iznosi 8 miliona dinara u periodu od prethodnih 12 meseci. 

Upravo zbog toga mnogi preduzetnici dolaze u situaciju da istovremeno prate dve različite granice.

Iako se poslednjih godina često govori o mogućem povećanju limita za paušalce, prema trenutno važećim propisima limit i dalje ostaje 6 miliona dinara. 

Zbog toga je redovno praćenje prometa izuzetno važno, posebno za preduzetnike koji imaju sezonske oscilacije u poslovanju, rade sa inostranim klijentima ili imaju više izvora prihoda.

Pored samog limita, preduzetnici bi trebalo da vode računa i o pravilnom evidentiranju prometa, jer greške u obračunu mogu dovesti do gubitka prava na paušalno oporezivanje i prelaska na vođenje poslovnih knjiga.

Kako se računa limit za paušalce?

Limit za paušalce se računa na osnovu ukupnog ostvarenog prometa u toku kalendarske godine. 

U praksi to znači da se posmatra vrednost izdatih računa, bez obzira na to da li su oni naplaćeni ili ne. 

Drugim rečima, za obračun limita nije presudan trenutak kada je novac legao na račun, već kada je promet ostvaren.

U limit ulaze:

• promet prema domaćim klijentima,
• promet prema inostranim klijentima,
• promet po svim registrovanim delatnostima preduzetnika.

Mnogi preduzetnici pogrešno veruju da mogu imati odvojene limite za različite šifre delatnosti, ali se u praksi ukupan promet sabira i posmatra kao jedna celina.

Sa druge strane, određene transakcije se ne smatraju prometom i ne ulaze u limit za paušalce. To mogu biti:

• lične uplate vlasnika,
• pozajmice,
• krediti,
• prenosi sredstava između sopstvenih računa.

Ipak, veoma je važno da za svaku ovakvu transakciju postoji jasna dokumentacija, kako bi u slučaju poreske kontrole moglo da se dokaže poreklo novca i njegova svrha.

Koja je razlika između limita za paušalce i limita za PDV?

Veliki broj preduzetnika meša limit za paušalno oporezivanje sa limitom za ulazak u PDV sistem, iako se radi o dve potpuno različite poreske obaveze koje se računaju na drugačiji način.

Limit za paušalce u 2026. godini iznosi 6 miliona dinara i odnosi se na ukupan promet ostvaren tokom jedne kalendarske godine. 

Sa druge strane, limit za PDV iznosi 8 miliona dinara, ali se ne prati po kalendarskoj godini. Kod PDV-a se posmatra promet ostvaren u prethodnih 12 meseci, bez obzira na to kada je godina počela ili završena.

To praktično znači da preduzetnik može:

• da ostane paušalac, a da još uvek ne uđe u PDV sistem,
• da uđe u PDV sistem pre nego što izgubi pravo na paušal,
• ili da istovremeno pređe oba limita.

Na primer, ukoliko preduzetnik u periodu od aprila jedne do aprila naredne godine ostvari promet veći od 8 miliona dinara, može nastati obaveza ulaska u PDV sistem čak i ako još nije završena kalendarska godina za obračun paušalnog limita.

Upravo zbog toga je veoma važno da preduzetnici paralelno prate oba limita tokom cele godine. Greške u praćenju PDV praga mogu dovesti do kašnjenja u prijavi za PDV, dodatnih troškova i potencijalnih kazni.

Posebnu pažnju treba da obrate preduzetnici koji posluju brzo rastućim tempom, rade sa velikim brojem klijenata ili imaju sezonske skokove u prometu, jer kod njih veoma lako može doći do neočekivanog prelaska jednog ili oba limita.

Šta kada preduzetnik paušalac probije limit?

Kada preduzetnik paušalac pređe limit od 6 miliona dinara prometa, gubi pravo na paušalno oporezivanje i prelazi na vođenje poslovnih knjiga. 

Međutim, trenutak prelaska zavisi od toga kada je limit probijen tokom godine.

Ukoliko preduzetnik pređe limit u prvoj polovini godine, odnosno do 30. juna, obaveza vođenja poslovnih knjiga nastaje od 1. jula iste godine. Sa druge strane, ako se limit probije u drugoj polovini godine, prelazak na knjige nastupa od 1. januara naredne godine.

Nakon prelaska na vođenje knjiga, preduzetnik:

• vodi poslovne knjige,
• evidentira prihode i rashode,
• podnosi poreske prijave,
• obračunava porez na ostvarenu dobit,
• može imati dodatne administrativne obaveze.

Za mnoge preduzetnike ovo predstavlja značajnu promenu u poslovanju, naročito ako do tada nisu imali potrebu za detaljnim knjigovodstvom.

Važno je naglasiti da samo probijanje limita ne znači automatski kaznu. Problem nastaje kada preduzetnik ne prati promet ili ne izvrši potrebne poreske promene na vreme. 

Takođe, veliki broj paušalaca greši jer fokus stavlja samo na limit od 6 miliona dinara, dok istovremeno zaboravlja da prati i PDV prag od 8 miliona dinara u prethodnih 12 meseci. 

U određenim situacijama moguće je da obaveza ulaska u PDV nastane i pre gubitka prava na paušalno oporezivanje.

Ukoliko se približavate limitu za paušalce, najbolje rešenje je da na vreme konsultujete knjigovođu kako biste izbegli neočekivane troškove, pogrešan obračun poreza i potencijalne probleme sa Poreskom upravom.

Doprinosi za paušalce 2026 i osnovica

Doprinosi za paušalce u 2026. godini određuju se individualno i zavise od više faktora, uključujući delatnost, mesto obavljanja delatnosti, kao i prosečne zarade u Republici Srbiji na osnovu kojih Poreska uprava formira rešenja za svakog preduzetnika.

Za razliku od preduzetnika koji vode poslovne knjige i sami obračunavaju porez na dobit, paušalci nemaju obavezu vođenja detaljnog knjigovodstva, već im Poreska uprava jednom godišnje utvrđuje mesečnu poresku obavezu u obliku rešenja.

U okviru tog iznosa nalaze se:

• porez na prihod od samostalne delatnosti,
• doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje,
• doprinos za zdravstveno osiguranje (u zavisnosti od statusa preduzetnika),
• eventualno doprinos za nezaposlenost.

Osnovica za paušalno oporezivanje formira se na osnovu tzv. kriterijuma paušalne metodologije, gde se uzimaju u obzir:

• šifra delatnosti,
• mesto obavljanja delatnosti,
• prosečna zarada u Srbiji,
• starost i radni status preduzetnika.

Zbog toga dva paušalca sa istim prometom mogu imati potpuno različite mesečne obaveze.

Takođe, važno je napomenuti da se iznosi doprinosa i poreza mogu menjati iz godine u godinu, jer Poreska uprava redovno usklađuje osnovice sa ekonomskim parametrima. 

Za preciznu procenu troškova poslovanja, najpouzdaniji pristup je analiza konkretnog poreskog rešenja i konsultacija sa knjigovođom, posebno kod novih ili brzo rastućih biznisa.

Najčešća pitanja o limitu za paušalce

U praksi se oko limita za paušalce ponavlja nekoliko istih nedoumica koje dovode do pogrešnih odluka i nepreciznog planiranja poslovanja. 

Ispod su najčešća pitanja i jasni odgovori koji pomažu preduzetnicima da izbegnu greške.

1. Da li se limit računa po fakturama ili po uplati?

Limit se računa prema ostvarenim prihodima, odnosno izdatim računima u toku kalendarske godine, a ne prema trenutku kada je uplata legla na račun.

2. Da li se sabira promet iz više delatnosti?

Da. Ako preduzetnik ima više registrovanih delatnosti, ukupan promet se sabira i posmatra kao jedan limit.

3. Da li inostrani klijenti ulaze u limit za paušalce?

Da, i domaći i inostrani prihodi ulaze u ukupan godišnji promet.

4. Šta ako otvorim paušalnu radnju tokom godine?

Limit se ne umanjuje proporcionalno. I dalje se posmatra ukupan ostvareni promet od trenutka otvaranja do kraja kalendarske godine.

5. Da li se limit za paušalce i limit za PDV odnose na isto?

Ne. Limit za paušalce odnosi se na pravo na paušalno oporezivanje, dok je PDV limit vezan za obavezu ulaska u sistem PDV-a i računa se po drugačijem periodu.

6. Šta se dešava ako pređem limit?

Preduzetnik gubi pravo na paušalno oporezivanje i prelazi na sistem vođenja poslovnih knjiga, uz pravila prelaska zavisno od perioda u godini kada je limit probijen.

7. Da li postoji mogućnost povećanja limita za paušalce?

U javnosti se periodično pojavljuju inicijative i predlozi za povećanje, ali se primenjuje važeći zakonski limit koji trenutno iznosi 6 miliona dinara.

Zaključak

Limit za paušalce je jedno od najvažnijih pitanja za svakog preduzetnika koji posluje u ovom poreskom režimu, posebno kada se poslovanje razvija i promet približava zakonskoj granici od 6 miliona dinara.

Iako paušalno oporezivanje pruža jednostavniji način poslovanja i manju administraciju, ono zahteva precizno praćenje prihoda tokom cele godine. 

Najčešće greške nastaju upravo zbog nejasnoća oko toga šta ulazi u limit, kako se on računa i u kom trenutku dolazi do gubitka prava na paušal.

Ako niste sigurni da li ste blizu limita ili kako će se vaš poslovni model odraziti na poreski status, najbolje je da na vreme proverite situaciju sa knjigovođom. 

Dobro postavljena poreska strategija može napraviti značajnu razliku između stabilnog rasta i neplaniranih obaveza. Ukoliko vam je potrebna pomoć knjigovođe, ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete besplatne konsultacije.