Prodaja preko Instagrama, Facebooka ili oglasa može delovati kao jednostavan način da neko dodatno zaradi. Međutim, kada prodaja postane kontinuirana i organizovana radi ostvarivanja prihoda, potrebno je proveriti da li su ispunjeni uslovi za legalno obavljanje trgovine.

Prodaja robe na crno može obuhvatiti različite povrede propisa, pa se vrsta i visina kazne određuju prema konkretnoj povredi, statusu lica koje je učinilo prekršaj i zakonu koji se primenjuje. Ako prodajete robu bez statusa trgovca ili ne ispunjavate druge uslove za obavljanje trgovine, odnosno ako kao obveznik fiskalizacije ne izdajete fiskalne račune kada je to obavezno, posledice zavise od konkretne povrede propisa.

U nastavku objašnjavamo koje nepravilnosti mogu dovesti do novčane kazne, kada može doći do zabrane obavljanja delatnosti ili oduzimanja robe i šta prodavac može da proveri kako bi izbegao probleme sa inspekcijom i Poreskom upravom.

Šta se smatra prodajom robe na crno?

„Prodaja robe na crno“ nije naziv jednog konkretnog prekršaja iz Zakona o trgovini Republike Srbije. U praksi, ovaj izraz se koristi za različite situacije u kojima se trgovina obavlja mimo propisanih uslova:

• obavljanje trgovine bez statusa trgovca;
• neposedovanje isprava koje prate robu;
• nepropisna evidencija prometa;
• prodaja robe bez deklaracije;
• neevidentiran promet preko elektronskog fiskalnog uređaja kada za to postoji obaveza;
• neprijavljeni ostvareni prihodi i poreske obaveze;
• prodaja robe za koju nisu ispunjeni posebni zakonski uslovi.

Kaznu određuje prekršajni sud prema konkretnoj nepravilnosti koju prijavljuje tržišna inspekcija, ako se ispostavi da ta nepravilnost nije u skladu sa određenim zakonom. 

Internet prodaja robe – elektronska trgovina i trgovina na daljinu

Internet prodaja je oblik trgovine na koji se primenjuju propisi o trgovini, uz posebna pravila za daljinsku i elektronsku trgovinu. Sama činjenica da se roba nudi preko društvenih mreža ili oglasa ne znači da je prodavac izuzet od zakonskih obaveza. 

Koje kazne prete za prodaju robe na crno?

Ne postoji jedna kazna koja se primenjuje na svaku prodaju „na crno“. Za određene prekršaje iz Zakona o trgovini, kazne trenutno izgledaju ovako:

Zakon o trgovini Republike Srbije br. 52/2019 i 35/2026. , član 26, član 67 i član 68

Kod pojedinih povreda mogu se izreći i zaštitne mere. Za pravno lice to može biti zabrana obavljanja određene delatnosti od šest meseci do dve godine, dok se odgovornom licu može zabraniti obavljanje određenih poslova od tri meseca do godinu dana. Preduzetniku i fizičkom licu može se izreći zabrana vršenja određene delatnosti od šest meseci do dve godine.

Kazne za pravna lica

Ako prodaju obavlja firma, kazna se ne odnosi samo na odgovorno lice. Zakon o trgovini za određene prekršaje propisuje posebnu kaznu za samo pravno lice, dok se odgovorno lice u firmi može kazniti dodatno.

Na primer, za trgovinu suprotno članu 26, neposedovanje propisanih isprava koje prate robu, nevođenje evidencije prometa ili prodaju robe bez deklaracije, pravnom licu može biti izrečena kazna od 500.000 do 2.000.000 dinara.

Zato nije dovoljno proveriti samo da li je firma registrovana. Potrebno je proveriti i način na koji se roba nabavlja, evidentira, prodaje i dokumentuje.

Kazne za preduzetnike i fizička lica

Preduzetnici za iste prekršaje mogu biti kažnjeni blažim novčanim kaznama od pravnih lica, ali to ne znači da je rizik mali.

Za prekršaje obuhvaćene članom 68 Zakona o trgovini, preduzetniku preti kazna od 50.000 do 500.000 dinara, dok se fizičko ili odgovorno lice može kazniti sa 50.000 do 150.000 dinara.

Posebno treba razlikovati registrovanog preduzetnika od fizičkog lica koje prodaje robu bez statusa trgovca. Za fizičko lice koje obavlja trgovinu, a nije trgovac u smislu Zakona o trgovini, član 69 propisuje kaznu od 50.000 do 150.000 dinara.

Kazna za prodaju bez fiskalnog računa

Zakon o fiskalizaciji navodi posebne novčane kazne i dodatne mere za neizdavanje fiskalnog računa. Kada postoji obaveza fiskalizacije, obveznik mora da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, nezavisno od toga da li je kupac platio gotovinom, karticom ili drugim načinom plaćanja.

Za pravno lice koje ne evidentira promet na malo, ne izda fiskalni račun ili ne postupi na način propisan Zakonom o fiskalizaciji, kazna je od 300.000 do 2.000.000 dinara. Odgovorno lice u pravnom licu može biti kažnjeno sa 20.000 do 150.000 dinara, a preduzetnik sa 50.000 do 500.000 dinara.

Kod fizičkog lica koje je obveznik fiskalizacije, a nije preduzetnik, kazna za iste prekršaje iznosi od 20.000 do 150.000 dinara. Ipak, prvo treba utvrditi da li za konkretan promet uopšte postoji obaveza fiskalizacije, jer zakon predviđa i izuzetke za određene delatnosti.

Važno je i razlikovati fiskalni račun od fakture. To što je kupcu izdata faktura ili što je uplata izvršena na poslovni račun ne znači automatski da je ispunjena obaveza fiskalizacije ako za taj promet postoji obaveza izdavanja fiskalnog računa.

Koje su dodatne posledice prodaje robe na crno?

Novčana kazna nije jedina moguća posledica. Ako se utvrdi da neko obavlja trgovinu bez statusa trgovca, tržišni inspektor može doneti rešenje kojim se zabranjuje dalje obavljanje trgovine i oduzima roba koja je zatečena kod lica koje nije trgovac.

Zakon o trgovini posebno propisuje da će tržišni inspektor oduzeti robu licu koje zatekne u obavljanju trgovine ili pripremi robe za stavljanje u promet, a koje nije trgovac u smislu zakona. Kod određenih nepravilnosti moguće je i privremeno zatvaranje prodajnog objekta ili privremena zabrana trgovine. Kod daljinske trgovine, na primer, tržišni inspektor može izreći privremenu zabranu ako utvrdi povredu uslova propisanih Zakonom o trgovini.

Kod poreske kontrole mogu se primeniti i posebne mere prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uključujući utvrđivanje poreske obaveze i, u zakonom propisanim slučajevima, oduzimanje robe i opreme. Poreske posledice su takođe moguće ako obavljate trgovinu van granica zakona. Ako Poreska uprava utvrdi da neko obavlja neregistrovanu ili neprijavljenu delatnost, može rešenjem utvrditi poresku obavezu, a u određenim situacijama može doći i do oduzimanja robe i opreme. 

U težim slučajevima može postojati i krivičnopravni rizik. Krivični zakonik poznaje krivično delo nedozvoljene trgovine, ali se svaka neprijavljena prodaja ne može automatski označiti kao krivično delo. Za primenu ove odredbe moraju biti ispunjeni zakonski uslovi.

Kako izgleda kontrola i ko može da utvrdi nepravilnosti?

Za kontrolu trgovine nadležna je tržišna inspekcija, dok se kod poreskih nepravilnosti može uključiti Poreska uprava. U kontroli se, u zavisnosti od konkretnog slučaja, mogu proveravati:

• da li je prodavac registrovan i ima status trgovca;
• da li ispunjava uslove za obavljanje trgovine;
• dokumentacija koja prati robu;
• evidencija prometa;
• fiskalni računi;
• deklaracije;
• isticanje cena;
• drugi uslovi propisani za konkretnu vrstu robe ili način prodaje.

Kontrola ne znači automatski da će biti izrečena maksimalna kazna. Ishod zavisi od konkretno utvrđenih činjenica, vrste povrede i propisa koji se primenjuje.

Kako izbeći kazne i urediti prodaju robe?

Ako prodajete robu, pre početka ili nastavka poslovanja proverite nekoliko osnovnih stvari:

1. Da li je delatnost pravilno registrovana?
2. Da li imate status trgovca u skladu sa Zakonom o trgovini?
3. Da li ispunjavate uslove za konkretan način prodaje?
4. Da li za vaš promet postoji obaveza fiskalizacije?
5. Da li pravilno evidentirate promet?
6. Da li izdajete fiskalne račune kada je to obavezno?
7. Da li imate odgovarajuće isprave koje prate robu?
8. Da li roba ima propisanu deklaraciju?
9. Da li su prijavljene i izmirene odgovarajuće poreske obaveze?
10. Da li za konkretnu vrstu robe postoje dodatni uslov8i, dozvole ili ograničenja?

Posebnu pažnju treba obratiti na internet prodaju. Instagram profil, Facebook stranica ili oglas na internetu mogu biti samo kanal preko kojeg se roba nudi, ali ne menjaju sami po sebi obaveze koje postoje kod trgovine.

Kada je vreme da potražite pomoć knjigovodstvene agencije?

Ako tek počinjete da prodajete robu, prelazite sa povremene prodaje na kontinuirano poslovanje ili niste sigurni koje poreske obaveze imate, bolje je proveriti situaciju pre nego što dođe do kontrole. Stručna pomoć može biti korisna i ako prodajete preko više kanala, imate robu sa posebnim regulatornim zahtevima ili želite da proverite postojeće poslovanje nakon što ste uočili nepravilnosti.

Knjigovodstvena agencija može pomoći oko registracije, poreskih obaveza, evidencija, obračuna i računovodstvenog dela fiskalizacije, u okviru usluga koje pruža. Ako niste sigurni da li je način na koji trenutno prodajete robu usklađen sa propisima, možete zakazati konsultacije i proveriti obaveze pre nego što problem preraste u kaznu ili druge mere.

Često postavljana pitanja

Kolika je kazna za prodaju robe na crno u Srbiji?

Ne postoji jedna univerzalna kazna. Iznos zavisi od toga šta je konkretno prekršeno, ko obavlja prodaju i koji se zakon primenjuje.

Na primer, za određene prekršaje iz Zakona o trgovini pravno lice može biti kažnjeno sa 500.000 do 2.000.000 dinara, preduzetnik sa 50.000 do 500.000 dinara, a fizičko ili odgovorno lice sa 50.000 do 150.000 dinara.

Da li je prodaja preko Instagrama bez registracije prodaja na crno?

Može biti. Sama činjenica da se roba prodaje preko Instagrama ne određuje da li je prodaja zakonita ili nezakonita. Zakon o trgovini prepoznaje elektronsku i drugu daljinsku trgovinu, pa se kod internet prodaje takođe proverava da li su ispunjeni uslovi za obavljanje trgovine.

Istovremeno, povremena prodaja ličnih stvari ne treba automatski da se izjednačava sa organizovanom trgovinom radi ostvarivanja prihoda. Potrebno je sagledati konkretne okolnosti i konsultovati se sa knjigovođom.

Da li mogu biti kažnjen ako ne izdam fiskalni račun?

Da, ako za konkretan promet postoji obaveza fiskalizacije. Zakon o fiskalizaciji propisuje novčane kazne za neevidentiranje prometa i neizdavanje fiskalnog računa, a iznos zavisi od statusa obveznika. Pre nego što se utvrdi kazna, potrebno je proveriti da li konkretna delatnost i promet podležu fiskalizaciji, jer zakon predviđa određene izuzetke.

Da li inspekcija može da oduzme robu koja se prodaje na crno?

Da, ali oduzimanje nije automatska posledica svakog prekršaja. Zakon o trgovini propisuje oduzimanje robe koju tržišni inspektor zatekne kod lica koje obavlja trgovinu, a nije trgovac u smislu zakona. Roba se može oduzeti i u drugim situacijama predviđenim zakonom, na primer kada se postupi suprotno određenim merama inspekcije.

Da li preduzetnik i DOO plaćaju istu kaznu?

Ne nužno. Za iste prekršaje zakon može propisati različite raspone za pravno lice, preduzetnika, fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu. Prilikom procene kazne, mora se utvrditi ko je prodavac i koja je konkretna povreda propisa.

Kako mogu da proverim da li je moje poslovanje usklađeno?

Prvo proverite registraciju i status trgovca, uslove za konkretnu delatnost, fiskalizaciju, evidenciju prometa, dokumentaciju koja prati robu, deklaracije i poreske obaveze.

Ako postoji bilo kakva nedoumica, dobro je proveriti poslovanje pre inspekcijske kontrole. Za najsigurnije poslovanje, potražite pravovremenu računovodstvenu i poresku podršku, što može pomoći da se nepravilnosti uoče i isprave na vreme.

Goran Miščević Ovlašćeni računovođa i revizor

Goran Miščević je diplomirani ekonomista sa završenim Ekonomskim fakultetom u Novom Sadu, ovlašćeni računovođa i ovlašćeni revizor sa više od 8 godina profesionalnog iskustva u oblasti računovodstva, poreza, finansijskog izveštavanja i revizije.

Tokom karijere sarađivao je sa više od 500 kompanija različitih veličina i delatnosti, pružajući stručnu podršku u oblastima poreskog savetovanja, obračuna zarada, finansijskog izveštavanja, revizije i usklađivanja poslovanja sa zakonskim propisima.