Bezbednost i zdravlje na radu (BZR) predstavljaju zakonsku obavezu svakog poslodavca u Srbiji, bez obzira na to da li firma ima jednog ili pedeset zaposlenih.
Cilj je jednostavan: sprečavanje povreda na radu, profesionalnih bolesti i očuvanje zdravlja zaposlenih kroz jasno definisane mere zaštite na radu, procene rizika i organizovanje radnog procesa na siguran način.
U praksi, mnogi preduzetnici i vlasnici malih firmi nisu sigurni koja tačno pravila propisuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, ko može biti lice za bezbednost i zdravlje na radu, kao i koja dokumentacija mora da postoji u firmi u slučaju inspekcijskog nadzora.
Upravo zbog toga sledi vodič koji će pomoći preduzetnicima da bolje razumeju BZR.
Šta kaže Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu?
Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu propisuje jasne i obavezujuće dužnosti za poslodavce kako bi se osigurali bezbedni i zdravi radni uslovi.
BZR predstavlja skup pravila, mera i procedura kojima se obezbeđuje da zaposleni:
- rade u bezbednim uslovima,
- da se spreče povrede,
- da se spreče profesionalna oboljenja i rizici po zdravlje.
Cilj nije samo ispunjenje zakonske forme, već i zaštita zaposlenih i smanjenje troškova koji nastaju zbog povreda, bolovanja ili inspekcijskih kazni.
Zakonske obaveze poslodavaca
Prema Zakonu za bezbednost i zdravlje na radu, poslodavac ima značajan broj obaveza koje mora sistemski da ispuni kako bi zaštitio svoje zaposlene i bio u skladu sa propisima.
1. Sprovođenje preventivnih mera
Poslodavac je dužan da obezbedi i redovno sprovodi preventivne mere za bezbednost i zdravlje na radu – to znači da mora kontinuirano procenjivati rizike, planirati i primenjivati odgovarajuće mere zaštite.
2. Prilagođavanje radnog procesa
Radni proces mora biti prilagođen sposobnostima zaposlenih, dok radna sredina mora ispunjavati uslove bezbednosti. Poslodavac treba da obezbedi odgovarajuća sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu (LZO).
3. Obuka zaposlenih
Zakon zahteva obuku zaposlenih za siguran i zdrav rad:
- pri zapošljavanju,
- prilikom premeštanja na drugi posao,
- kada se uvodi nova tehnologija ili oprema,
- a takođe i kada se menja radni proces.
Obuka mora da bude u radno vreme i trošak obuke snosi poslodavac – ne sme biti teret zaposlenog.
4. Informisanje i komunikacija sa zaposlenima
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene (ili njihove predstavnike) o rizicima na radnom mestu i merama zaštite koje su preduzete.
Takođe mora da sarađuje sa predstavnicima zaposlenih i posebno da uvede mehanizme saradnje, jer je BZR kolektivni zadatak.
5. Vođenje evidencija
Prema zakonu, poslodavac mora voditi i čuvati evidencije, što uključuje:
- radna mesta sa povećanim rizikom,
- povrede na radu i profesionalne bolesti,
- ko je obučen za bezbedan rad i pravilnu upotrebu LZO.
6. Izveštavanje inspekciji
Posebne obaveze važe kada poslodavac započinje rad ili uvodi promene u tehnološkom postupku – potrebno je izvestiti inspekciju rada najmanje osam dana pre određenih aktivnosti.
7. Troškovi mera BZR
Zakon propisuje da finansiranje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne sme predstavljati finansijski teret za zaposlene ili njihove predstavnike.
8. Angažovanje stručnih lica
Ako poslodavac odluči da ne obavlja poslove BZR interno, može angažovati savetnika ili saradnika koji ima odgovarajuće kvalifikacije: to lice učestvuje u proceni rizika, planiranju obuka, nadzoru nad merama zaštite, izradi internih akata.
9. Zdravstveni pregledi
U delatnostima sa pojačanim rizikom, poslodavac je obavezan da organizuje zdravstvene preglede zaposlenih da bi se osiguralo da radnici mogu bezbedno da obavljaju posao.
Ko može biti lice za bezbednost i zdravlje na radu?
Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac ima nekoliko opcija kada bira lice koje će organizovati i nadzirati BZR u kompaniji. Nije uvek nužno angažovati eksternog stručnjaka.
Lice za bezbednost i zdravlje na radu može biti:
1) Zaposleni u kompaniji
Najčešći model je da poslodavac imenuje nekog od zaposlenih da obavlja poslove BZR.
To lice mora da:
- položi stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
- poseduje licencu (ako se licenca zahteva za delatnost),
- bude formalno imenovano pismenim aktom poslodavca.
Uz to, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi odgovarajuće vreme, uslove i pristup svim potrebnim informacijama.
Važno: imenovanjem zaposlenog, poslodavac ne prenosi odgovornost – ona i dalje ostaje kod poslodavca.
2) Eksterno lice – pravno lice ili preduzetnik sa licencom
Ako kompanija nema adekvatno stručno lice interno, poslodavac može angažovati spoljnu firmu ili preduzetnika sa licencom.
U ovoj varijanti:
- eksterni pružalac mora biti zvanično licenciran za poslove BZR,
- poslodavac mora detaljno upoznati eksterno lice sa radnim procesima i rizicima,
- eksterni stručnjak mora imati pristup svim relevantnim podacima i dokumentaciji.
Ovo je čest izbor kod manjih sistema i kompanija gde nema stalnih internih kapaciteta.
3) Sam poslodavac kao lice za BZR (pod posebnim uslovima)
U određenim delatnostima i okolnostima, poslodavac može sam obavljati poslove BZR.
To je moguće ako:
- posluje u delatnostima nižeg rizika (trgovina na malo, turizam i ugostiteljstvo, administrativne usluge, IT, umetnost, obrazovanje itd.),
- ima najviše 20 zaposlenih,
- i položi stručni ispit iz BZR.
U takvim situacijama licenca mu nije potrebna, ali je neophodno da poslodavac položi stručni ispit iz BZR.
Ovo je često najjednostavnije i najekonomičnije rešenje za male firme sa niskim rizikom.
Koje su konkretne dužnosti lica za BZR u praksi?
Da bi sistem bezbednosti i zdravlja na radu funkcionisao u firmi, lice za BZR ima niz vrlo preciznih operativnih i stručnih zadataka. Njegove ključne obaveze obuhvataju:
1. Procenu rizika
- identifikovanje opasnosti i štetnosti u radnom okruženju
- procenu verovatnoće i posledica
- rangiranje rizika po radnim mestima i radnim procesima
- predlaganje mera za smanjenje rizika
2. Kontrolne aktivnosti i savetovanje
- nadzor nad primenom propisanih mera zaštite
- kontrola korišćenja zaštitne opreme
- savetovanje poslodavca prilikom izbora opreme, procedura i radnih standarda
3. Unapređenje radnog okruženja
- učestvovanje u planiranju radnog prostora
- predlaganje tehničkih i organizacionih rešenja za bezbedniji rad
4. Organizovanje preventivnih aktivnosti
- periodične interne kontrole
- praćenje stanja opreme i instalacija
- predlaganje mera za poboljšanje bezbednosti
5. Praćenje povreda i profesionalnih bolesti
- vođenje evidencije o povredama
- analiza uzroka incidenata
- predlaganje korektivnih i preventivnih mera
6. Obuke zaposlenih
- organizovanje i sprovođenje osposobljavanja za bezbedan rad
- ažuriranje obuka u skladu sa promenama procesa i opreme
7. Ovlašćenje za privremenu zabranu rada
- ukoliko postoji neposredna opasnost po život ili zdravlje zaposlenih
- dužnost obaveštavanja nadležne inspekcije ako poslodavac ignoriše zabranu
8. Vođenje propisane evidencije
- evidencija rizika
- evidencija obuka
- evidencija korišćenja i pregleda opreme
- evidencija povreda i izveštaja
Sve navedene aktivnosti moraju se obavljati kontinuirano, stručno i dokumentovano, jer samo tako sistem zaštite na radu postaje funkcionalan, a poslodavac pravno zaštićen.
Kako BZR utiče na poslovanje firmi?
Ispravno organizovan sistem bezbednosti i zdravlja na radu ne predstavlja samo zakonsku obavezu, već i važan poslovni resurs. Kada su rizici pod kontrolom, poslodavac direktno utiče na stabilnost poslovanja i smanjenje neplaniranih troškova.
Pre svega, ulaganje u BZR znači:
- manje povreda na radu i manje bolovanja, što smanjuje troškove nadoknada i zamenskog kadra,
- veću efikasnost i produktivnost, jer zaposleni rade u sigurnim uslovima i sa manjim stresom,
- manji rizik od zastoja u proizvodnji ili pružanju usluga, posebno u industrijama sa fizičkim rizicima,
- bolju reputaciju među zaposlenima, što utiče na zadržavanje kadra i olakšava zapošljavanje,
- pouzdaniji odnos sa klijentima i partnerima, posebno korporativnim.
U mnogim sektorima, uređen BZR sistem postao je i uslov za poslovanje: kompanije koje učestvuju na tenderima, sarađuju sa stranim partnerima ili velikim kompanijama, često moraju dokazati da primenjuju sve mere BZR-a i poseduju odgovarajuću dokumentaciju.
Zbog toga, za sve više firmi, kvalitetno uređen BZR postaje konkurentska prednost, a ne samo formalnost.
Savet knjigovođe za kraj
Bezbednost i zdravlje na radu zahtevaju redovnu brigu, planiranje i praćenje, isto kao i finansije. Kada su obaveze jasno definisane, dokumentacija uredna i procesi usklađeni sa zakonom, poslodavac izbegava rizike, nepotrebne troškove i stres prilikom inspekcije.
Naš savet je jednostavan:
Nemojte čekati da se desi problem ili kazna da biste uredili BZR sistem. Mnogo je efikasnije i povoljnije uraditi to na vreme uz pouzdanu stručnu podršku.
Ukoliko vam je potrebna poslovna pomoć ili savet iskusnog knjigovođe, ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete konsultacije.