Minimalna zarada u Srbiji 2027. godine iznosi 405 dinara neto po radnom času, a koliko će zaposleni primiti na mesečnom nivou zavisi od broja radnih sati u konkretnom mesecu. 

Tako će minimalna zarada za 160 radnih sati iznositi 64.800 dinara, za 176 sati 71.280 dinara, dok će za 184 radna sata dostići 74.520 dinara. Prosečan mesečni iznos od 70.470 dinara obračunat je na osnovu 174 radna sata i ne predstavlja fiksnu zaradu za svaki mesec. 

U nastavku donosimo pregled minimalne zarade za svih 12 meseci 2027. godine, objašnjenje obračuna bruto minimalca i konkretan primer koliko zaposleni na minimalnoj zaradi ukupno košta poslodavca.

Kolika je minimalna zarada u Srbiji 2027. godine?

Minimalna cena rada u Srbiji od 1. januara 2027. godine iznosi 405 dinara neto po radnom času, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. 

Ovaj iznos utvrđen je Odlukom Vlade Republike Srbije, objavljenom u „Službenom glasniku RS“, br. 75/2026, i primenjuje se tokom cele 2027. godine. 

U poređenju sa 2026. godinom, kada je minimalna cena rada iznosila 371 dinar po radnom času, reč je o povećanju od 34 dinara, odnosno približno 9,2%.

Važno je razumeti da minimalna zarada za 2027. godinu nije isti iznos svakog meseca. 

Mesečni iznos zavisi od broja radnih sati u konkretnom mesecu, pa zaposleni koji radi puno radno vreme i ostvaruje standardni radni učinak ne mora svakog meseca da primi identičnu minimalnu zaradu.

Osnovni obračun je jednostavan:

Broj radnih sati u mesecu × 405 dinara = minimalna neto zarada.

Minimalna zarada 2027. po mesecima

Iako minimalna cena rada u 2027. godini iznosi 405 dinara neto po radnom času, mesečna minimalna zarada razlikuje se u zavisnosti od broja radnih sati. 

Zbog toga zaposleni neće primati isti iznos svakog meseca, već će njegova minimalna zarada zavisiti od mesečnog fonda sati.

U nastavku je pregled minimalne neto zarade za svih 12 meseci 2027. godine, za zaposlenog koji radi puno radno vreme, uz standardni osmočasovni radni dan i petodnevnu radnu nedelju.

Na primer, u februaru 2027. godine fond iznosi 160 sati, pa minimalna zarada iznosi 64.800 dinara (160 × 405). U martu, koji ima 184 radna sata, zaposleni ostvaruje minimalnu neto zaradu od 74.520 dinara (184 × 405).

Važno je napomenuti da su prikazani iznosi osnovni kalendarski obračun za puno radno vreme i standardni radni učinak. 

U njih nisu uključena eventualna uvećanja zarade za prekovremeni rad, noćni rad, rad na dan praznika koji je neradni dan, minuli rad i druga pripadajuća primanja. 

Naknada zarade za odsustvo tokom neradnih praznika takođe se obračunava u skladu sa zakonskim pravilima.

Zbog toga konačan obračun zarade može zavisiti i od konkretnih okolnosti rada zaposlenog.

Koliko iznosi bruto minimalna zarada u 2027. godini?

Da bi poslodavac mogao pravilno da planira troškove zaposlenih, važno je da razume razliku između neto i bruto zarade. 

Dok je neto zarada iznos koji zaposleni prima na račun, bruto 1 zarada obuhvata neto zaradu, porez na zaradu i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se obračunavaju na teret zaposlenog.

Prilikom obračuna minimalne zarade u 2027. godini primenjuje se neoporezivi iznos od 37.369 dinara mesečno za zaposlenog sa punim radnim vremenom. To znači da se porez na zaradu ne obračunava na celokupan iznos bruto 1 zarade, već na poresku osnovicu umanjenu za ovaj neoporezivi iznos.

Porez na zaradu obračunava se po stopi od 10%, dok se doprinosi na teret zaposlenog obračunavaju po sledećim stopama:

• Penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO): 14%.
• Zdravstveno osiguranje: 5,15%.
• Osiguranje za slučaj nezaposlenosti: 0,75%.

Doprinosi se obračunavaju na bruto osnovicu, bez umanjenja za neoporezivi iznos zarade.

Kolika je bruto minimalna zarada u zavisnosti od broja radnih sati?

U nastavku je prikazan pregled minimalne neto i odgovarajuće bruto 1 zarade za četiri karakteristična mesečna fonda radnih sati u 2027. godini.

Važno je razlikovati i dva pojma koja se često koriste prilikom obračuna zarada:

• Bruto 1 zarada – obuhvata neto zaradu zaposlenog, porez na zaradu i doprinose na teret zaposlenog.
• Bruto 2 zarada – predstavlja bruto 1 zaradu uvećanu za doprinose koje poslodavac plaća na teret svojih sredstava.

Drugim rečima, bruto 1 pokazuje koliko iznosi zarada pre odbijanja poreza i doprinosa zaposlenog, dok bruto 2 prikazuje ukupan trošak zarade za poslodavca, pre eventualnih poreskih olakšica.

Koliki je ukupan trošak minimalne zarade za poslodavca?

Prilikom planiranja troškova zaposlenih, poslodavci ne treba da računaju samo neto minimalnu zaradu koju zaposleni prima na račun. Ukupan trošak zarade obuhvata bruto 1 zaradu i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na teret poslodavca.

To znači da je stvarni izdatak firme veći od iznosa bruto 1 zarade, jer poslodavac ima dodatnu obavezu plaćanja doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje.

Od 1. januara 2027. godine, doprinosi na teret poslodavca obračunavaju se po sledećim stopama:

• Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO): 10%.
• Doprinos za zdravstveno osiguranje: 5,15%.

Ukupna stopa doprinosa na teret poslodavca iznosi 15,15% na bruto osnovicu. Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti po stopi od 0,75% obračunava se na teret zaposlenog.

Koliki je ukupan trošak poslodavca za zaposlenog na minimalcu?

Da bismo prikazali koliko minimalna zarada zaista košta poslodavca, uzećemo za primer mesec sa 176 radnih sati u 2027. godini.

U tom slučaju zaposleni ostvaruje minimalnu neto zaradu od 71.280 dinara, dok bruto 1 zarada iznosi približno 96.353 dinara.

Kada se na bruto 1 dodaju doprinosi na teret poslodavca, dobija se sledeća računica:

Dakle, za zaposlenog koji radi 176 sati i prima minimalnu zaradu, poslodavac izdvaja približno 110.950 dinara mesečno.

Ovaj iznos predstavlja trošak same zarade, odnosno bruto 2, bez eventualnih drugih troškova zaposlenja i posebnih poreskih olakšica.

Primer obračuna minimalne zarade za mesec sa 176 radnih sati

Pogledajmo detaljnije kako se dolazi do ukupnog troška poslodavca, odnosno kako se neto zarada od 71.280 dinara pretvara u bruto 1 i bruto 2 iznos.

1. Obračun bruto 1 zarade

Za 176 radnih sati neto minimalna zarada iznosi:

176 × 405 = 71.280 dinara.

Na osnovu ovog iznosa, uz primenu poreza na zaradu od 10%, doprinosa na teret zaposlenog i neoporezivog iznosa od 37.369 dinara, dobija se bruto 1 zarada od približno 96.352,50 dinara.

2. Obračun poreza na zaradu

Porez na zaradu iznosi 10%, a obračunava se na bruto zaradu umanjenu za neoporezivi iznos.

96.352,50 − 37.369 = 58.983,50 dinara.

58.983,50 × 10% = 5.898,35 dinara.

3. Obračun doprinosa na teret zaposlenog

Od bruto 1 zarade odbijaju se i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje:

• PIO: 14%.
• Zdravstveno osiguranje: 5,15%.
• Osiguranje za slučaj nezaposlenosti: 0,75%.

Ukupna stopa doprinosa na teret zaposlenog iznosi 19,9%, odnosno približno 19.174 dinara za posmatrani primer.

Kada se od bruto 1 zarade oduzmu porez i doprinosi zaposlenog, dobija se neto zarada od približno 71.280 dinara.

4. Obračun doprinosa na teret poslodavca

Poslodavac na bruto 1 zaradu dodatno obračunava:

• PIO (10%): 9.635,25 dinara.
• Zdravstveno osiguranje (5,15%): 4.962,15 dinara.

Ukupni doprinosi na teret poslodavca iznose približno 14.597,40 dinara.

5. Izračunavanje ukupnog troška poslodavca

Konačan iznos dobija se sabiranjem bruto 1 zarade i doprinosa na teret poslodavca:

96.352,50 + 14.597,40 = 110.949,90 dinara.

Prema tome, iako zaposleni za 176 radnih sati prima 71.280 dinara neto, ukupan mesečni trošak njegove zarade za poslodavca iznosi približno 110.950 dinara.

Ovakav obračun pokazuje zašto je važno da poslodavci prilikom planiranja troškova poslovanja uzmu u obzir sve elemente zarade, a ne samo neto iznos koji zaposleni dobija.

Šta poslodavac treba da proveri prilikom obračuna minimalne zarade?

Pravilno obračunavanje minimalne zarade ne podrazumeva samo množenje broja radnih sati sa minimalnom cenom rada. 

Poslodavac mora da uzme u obzir i datum isplate, ostvarene sate rada, eventualna uvećanja zarade, odsustva zaposlenih i poreske propise koji važe u periodu obračuna.

Kako bi izbegli nepravilnosti i dodatne troškove, poslodavci bi prilikom obračuna minimalne zarade u 2027. godini trebalo da obrate pažnju na nekoliko važnih stavki:

1. Broj radnih sati u obračunskom mesecu

Minimalna zarada zavisi od broja sati koje je zaposleni proveo na radu. Zbog toga je važno da poslodavac za svaki mesec proveri kalendar rada i vodi odgovarajuću evidenciju radnog vremena.

Za puno radno vreme i standardni radni učinak osnovni obračun zasniva se na minimalnoj ceni od 405 dinara neto po radnom času. Kod zaposlenih koji rade nepuno radno vreme, obračun se prilagođava ugovorenom radnom vremenu i vremenu provedenom na radu.

2. Datum isplate zarade

Jedna od posebno važnih stavki jeste datum isplate, jer se minimalna cena rada primenjuje prema mesecu u kojem se zarada isplaćuje, a ne prema mesecu za koji se obračunava.

Prema članu 111. Zakona o radu, poslodavac je dužan da minimalnu zaradu obračuna prema minimalnoj ceni rada koja važi u mesecu isplate.

Na primer, ukoliko se zarada za decembar 2026. isplaćuje u januaru 2027. godine, primenjuje se minimalna cena rada od 405 dinara po radnom času, a ne iznos od 371 dinar koji je važio tokom 2026. godine.

3. Uvećanja zarade za prekovremeni, noćni i rad tokom praznika

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo i na zakonom propisana uvećanja zarade kada za to postoje uslovi. Ona se obračunavaju posebno, pa minimalna zarada ne predstavlja konačan iznos koji zaposleni nužno treba da primi.

Prema članu 108. Zakona o radu, minimalna zakonska uvećanja iznose:

Ukoliko zaposleni istovremeno ostvaruje pravo na više osnova za uvećanje zarade, pripadajući procenti se sabiraju u skladu sa Zakonom o radu. Kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu mogu biti predviđena i dodatna prava zaposlenih.

4. Naknada zarade za odsustva zaposlenih

Nisu svi dani koji ulaze u obračunski period dani provedeni na radu. Poslodavac zato mora da razlikuje efektivne sate rada od perioda odsustva za koje zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade.

Na primer, za vreme godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i odsustva tokom neradnih praznika, zaposlenom pripada naknada zarade koja se, prema članu 114. Zakona o radu, obračunava na osnovu prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.

Posebna pravila važe za privremenu sprečenost za rad, odnosno bolovanje. Prema članu 115. Zakona o radu, naknada za bolovanje do 30 dana iznosi najmanje 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, a ne može biti niža od minimalne zarade, kada je odsustvo posledica bolesti ili povrede van rada. Kod povrede na radu ili profesionalne bolesti naknada iznosi 100% prosečne zarade, uz zakonski propisan minimum.

5. Primena neoporezivog iznosa, poreza i doprinosa

Prilikom obračuna bruto minimalne zarade potrebno je primeniti poreske parametre koji važe u trenutku isplate.

Za 2027. godinu posebno je važno uzeti u obzir:

• Mesečni neoporezivi iznos zarade od 37.369 dinara.
• Porez na zaradu po stopi od 10%.
• Doprinose za obavezno socijalno osiguranje prema važećim stopama i pravilima njihove raspodele između zaposlenog i poslodavca.

Poslodavci treba da prate i eventualne poreske olakšice, kao i promene zakonskih osnovica i drugih parametara koji mogu uticati na konačan obračun.

Pravilna primena ovih parametara važna je kako bi se izbegle razlike između obračunate i isplaćene zarade, ali i nepravilnosti prilikom prijave i plaćanja poreskih obaveza.

Kako Goldman agencija može da pomogne u obračunu zarada?

Obračun zarada zahteva poznavanje važećih poreskih propisa, pravilnu primenu doprinosa i pažljivo praćenje svih elemenata koji utiču na konačan iznos plate. 

Za poslodavce koji imaju više zaposlenih ili posluju u različitim delatnostima, redovno praćenje zakonskih promena i pravilno obračunavanje zarada mogu predstavljati dodatno administrativno opterećenje.

Goldman knjigovodstvena agencija pruža računovodstvenu i poresku podršku kompanijama u Beogradu, Novom Sadu i širom Srbije, uz mogućnost online saradnje.

Uz podršku tima diplomiranih ekonomista, ovlašćenih računovođa i revizora, poslodavci mogu dobiti stručnu pomoć u vezi sa obračunom zarada, poreza i doprinosa, kao i drugim računovodstvenim i administrativnim obavezama.

Pravovremeno i pravilno obračunavanje zarada važno je za:

• Praćenje neto i bruto zarada zaposlenih.
• Pravilno utvrđivanje poreza i doprinosa.
• Planiranje ukupnih troškova zaposlenih.
• Praćenje promena poreskih propisa i zakonskih obaveza.
• Urednu pripremu dokumentacije i administrativnih obaveza povezanih sa zaposlenima.

Ukoliko želite da obračun zarada prepustite stručnjacima i imate bolji pregled troškova zaposlenih, kontaktirajte nas i zakažite besplatne konsultacije. 

Zajedno možete razmotriti potrebe vašeg poslovanja i mogućnosti računovodstvene podrške.

Goran Miščević Ovlašćeni računovođa i revizor

Goran Miščević je diplomirani ekonomista sa završenim Ekonomskim fakultetom u Novom Sadu, ovlašćeni računovođa i ovlašćeni revizor sa više od 8 godina profesionalnog iskustva u oblasti računovodstva, poreza, finansijskog izveštavanja i revizije.

Tokom karijere sarađivao je sa više od 500 kompanija različitih veličina i delatnosti, pružajući stručnu podršku u oblastima poreskog savetovanja, obračuna zarada, finansijskog izveštavanja, revizije i usklađivanja poslovanja sa zakonskim propisima.