Ugovor o delu omogućava angažovanje fizičkog lica za obavljanje konkretnog posla bez zasnivanja radnog odnosa, ali se na ugovorenu naknadu obračunavaju porez i odgovarajući doprinosi.
Iznos koji će izvršilac dobiti na račun zavisi od bruto naknade i njegovog statusa osiguranja.
Prilikom obračuna ugovora o delu u Srbiji, od bruto naknade se po pravilu odbijaju normirani troškovi, a zatim se obračunavaju porez na ostale prihode i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).
U zavisnosti od statusa osiguranja primaoca, može postojati i obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno osiguranje.
U nastavku objašnjavamo kada se koristi ugovor o delu, kako se obračunavaju porez i doprinosi, ko plaća porez i koje obaveze treba proveriti pre isplate.
Šta je ugovor o delu i kada može da se koristi?
Ugovor o delu je ugovor kojim poslodavac angažuje fizičko lice za samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Prema članu 199 Zakona o radu, poslodavac može da ga zaključi za poslove koji su van delatnosti poslodavca, a predmet ugovora može biti, na primer, samostalna izrada i popravka određene stvari. Ugovor mora biti zaključen u pisanom obliku.
Ovaj oblik angažovanja može odgovarati situacijama u kojima naručilac želi da ugovori konkretan rezultat, umesto da zasnuje radni odnos sa izvršiocem.
Ugovor o delu se često koristi za poslove poput:
- izrade određenog stručnog izveštaja,
- popravka i održavanje opreme i
- ostale poslove koji ispunjavaju zakonske uslove za ugovor o delu.
Važno je da se ugovor o delu ne koristi za poslove koji su deo delatnosti poslodavca samo zato što je poreski obračun drugačiji nego kod zarade.
Pre zaključenja ugovora treba proveriti prirodu posla i uslove pod kojima se obavlja.
Koje poreze i doprinose plaćate na ugovor o delu?
Na naknadu ostvarenu po ugovoru o delu u uobičajenom domaćem obračunu plaćaju se porez na ostale prihode i doprinos za PIO.
Doprinos za zdravstveno osiguranje obračunava se kada za to postoji zakonska obaveza, što zavisi od toga da li je izvršilac osiguran po drugom osnovu ili ne.
| Obaveza | Stopa | Osnovica i napomena |
| Normirani troškovi | 20% | Odbijaju se od bruto naknade radi utvrđivanja poreske osnovice. |
| Porez na ostale prihode | 20% | Obračunava se na iznos nakon odbitka normiranih troškova. |
| Doprinos za PIO | 24% | Obračunava se na propisanu osnovicu, po pravilu na bruto naknadu umanjenu za normirane troškove. |
| Doprinos za zdravstveno osiguranje | 10,3% | Obračunava se kada postoji obaveza, u skladu sa statusom osiguranja primaoca. |
| Doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti | Ne obračunava se u uobičajenom obračunu ugovora o delu | Ugovor o delu nije radni odnos. |
Stope doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje propisane su Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Iako se u osnovnom primeru koriste navedene stope, konačan obračun treba proveriti prema važećim propisima i okolnostima konkretnog angažovanja.
Kako status osiguranja utiče na obračun?
Status osiguranja primaoca naknade utiče na to da li se uz porez i PIO obračunava i doprinos za zdravstveno osiguranje.
- Ako izvršilac jeste osiguran po drugom osnovu, na primer kao zaposleni, u standardnom obračunu ugovora o delu ne obračunava mu se dodatni doprinos za zdravstveno osiguranje po ovom osnovu.
- Ako izvršilac nije zdravstveno osiguran po drugom osnovu, može postojati obaveza obračuna doprinosa za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%.
Samo podatak da je neko zaposlen nije dovoljan za svaki obračun. Potrebno je proveriti stvarni status osiguranja, kao i eventualne posebne okolnosti koje utiču na primenu propisa.
Kako se obračunava ugovor o delu od bruto do neto iznosa?
Obračun ugovora o delu počinje od bruto naknade navedene u ugovoru. Od tog iznosa utvrđuje se poreska osnovica, zatim se obračunavaju porez i doprinosi, a njihov zbir se oduzima od bruto naknade da bi se dobio neto iznos za isplatu.
Postupak se sastoji od sledećih koraka:
- Utvrdite bruto naknadu dogovorenu sa izvršiocem.
- Obračunajte normirane troškove u iznosu od 20% bruto naknade.
- Na preostalih 80% obračunajte porez po stopi od 20%.
- Na propisanu osnovicu obračunajte doprinos za PIO, a zatim i doprinos za zdravstveno osiguranje ako postoji obaveza.
- Od bruto naknade oduzmite obračunati porez i doprinose.
U ovom obračunu poreska osnovica i osnovica za doprinose iznose 80% bruto naknade, ali ih u konkretnim slučajevima treba proveriti prema propisima koji se primenjuju na primaoca naknade.
Primer obračuna ugovora o delu za 100.000 dinara
Pretpostavimo da je ugovorena bruto naknada za obavljeni posao 100.000 dinara. U nastavku su prikazane dve varijante: kada je izvršilac osiguran po drugom osnovu i kada nije zdravstveno osiguran po drugom osnovu.
Primer je ilustrativan i pretpostavlja da se primenjuju navedene stope i da nema posebnih okolnosti koje menjaju osnovicu ili obaveze.
Varijanta 1: Izvršilac je osiguran po drugom osnovu
| Stavka | Obračun | Iznos |
| Bruto naknada | / | 100.000 RSD |
| Normirani troškovi | 20% × 100.000 | 20.000 RSD |
| Osnovica za porez i doprinose | 100.000 − 20.000 | 80.000 RSD |
| Porez na ostale prihode | 20% × 80.000 | 16.000 RSD |
| Doprinos za PIO | 24% × 80.000 | 19.200 RSD |
| Doprinos za zdravstveno osiguranje | Ne obračunava se u ovoj varijanti | 0 RSD |
| Neto naknada za isplatu | 100.000 − 16.000 − 19.200 | 64.800 RSD |
U ovom primeru izvršilac prima 64.800 dinara, dok se 35.200 dinara izdvaja za porez i doprinos za PIO. Normirani troškovi od 20.000 dinara služe za utvrđivanje poreske osnovice i ne predstavljaju dodatni novčani izdatak.
Varijanta 2: Izvršilac nije osiguran po drugom osnovu
| Stavka | Obračun | Iznos |
| Bruto naknada | / | 100.000 RSD |
| Normirani troškovi | 20% × 100.000 | 20.000 RSD |
| Osnovica za porez i doprinose | 100.000 − 20.000 | 80.000 RSD |
| Porez na ostale prihode | 20% × 80.000 | 16.000 RSD |
| Doprinos za PIO | 24% × 80.000 | 19.200 RSD |
| Doprinos za zdravstveno osiguranje | 10,3% × 80.000 | 8.240 RSD |
| Neto naknada za isplatu | 100.000 − 16.000 − 19.200 − 8.240 | 56.560 RSD |
Razlika između dve varijante iznosi 8.240 dinara, koliko u ovom primeru iznosi doprinos za zdravstveno osiguranje. Ovi proračuni prikazuju standardni primer modela obračuna i ne mogu se primeniti na svaki slučaj.
Pre isplate potrebno je proveriti status osiguranja primaoca, primenljivu osnovicu i važeće propise.
Ko obračunava i plaća porez i doprinose?
Kada naknadu po ugovoru o delu isplaćuje pravno lice ili preduzetnik koji je obveznik obračunavanja poreza po odbitku, isplatilac je odgovoran za obračun, podnošenje odgovarajuće poreske prijave i uplatu pripadajućih obaveza.
Porez i doprinosi koji se odbijaju od ugovorene naknade plaćaju se u ime i za račun primaoca, u skladu sa pravilima koja važe za konkretnu vrstu prihoda.
Kada isplatilac nije obveznik obračunavanja poreza po odbitku, postupak može biti drugačiji i može uključivati samooporezivanje. Nikada ne treba pretpostaviti da se isti način prijavljivanja i plaćanja primenjuje na sve ugovore o delu.
Za konkretan slučaj potrebno je proveriti aktuelni Zakon o porezu na dohodak građana i konsultovati se sa knjigovođom.
Kako se obračunava ugovor o delu kada je dogovorena neto naknada?
Ako se naručilac i izvršilac dogovore da izvršilac primi tačno određeni neto iznos, potrebno je izračunati bruto naknadu koja će nakon odbitka poreza i doprinosa dati željeni iznos za isplatu. To se razlikuje od situacije u kojoj je ugovorom unapred utvrđena bruto naknada.
U standardnom modelu obračuna, uz pretpostavku da nema posebnih okolnosti koje menjaju poreski tretman, mogu se koristiti sledeće formule:
- Kada se zdravstveni doprinos ne obračunava: bruto naknada = željeni neto iznos ÷ 0,648
- Kada se obračunava i zdravstveni doprinos od 10,3%: bruto naknada = željeni neto iznos ÷ 0,5656
Pretpostavimo da je dogovoreno da izvršilac dobije 100.000 dinara neto. Ukoliko je već osiguran po drugom osnovu, ukupna bruto naknada bi iznosila približno 154.321 RSD. U drugom slučaju, gde izvršilac nije osiguran po drugom osnovu, bruto naknada bi iznosila 176.803 RSD.
Iznosi su zaokruženi i važe samo uz pretpostavke iz navedenog modela. Pre ugovaranja naknade treba proveriti sve primenljive poreske i doprinosne obaveze.
Za dodatno razumevanje obračuna, pogledajte i objašnjenje o razlici između bruto i neto iznosa.
Ugovor o delu ili ugovor o radu: koje su razlike?
Osnovna razlika između ugovora o delu i ugovora o radu jeste u prirodi angažovanja.
Ugovor o delu namenjen je samostalnom izvršenju konkretnog posla koji ispunjava uslove iz Zakona o radu, dok se ugovorom o radu zasniva radni odnos sa pravima i obavezama koje iz njega proizlaze.
| Kriterijum | Ugovor o delu | Ugovor o radu |
| Svrha | Izvršenje konkretnog posla | Zasnivanje radnog odnosa |
| Priroda angažovanja | Samostalno izvršenje ugovorenog posla | Rad u okviru radnog odnosa |
| Predmet ugovora | Određeni posao ili rezultat | Obavljanje poslova u skladu sa ugovorom o radu i organizacijom rada |
| Prava angažovanog lica | Prava utvrđena ugovorom i primenljivim propisima | Prava iz radnog odnosa, uključujući prava na odmor i druga prava propisana zakonom |
| Poreski tretman | Porez na ostale prihode i odgovarajući doprinosi | Porez na zaradu i doprinosi prema pravilima za zaposlene |
| Obračun naknade | Prema ugovorenoj naknadi i pravilima za ovu vrstu prihoda | Prema ugovorenoj zaradi i propisima o radu i porezima |
Ugovor o delu nije odgovarajuća zamena za ugovor o radu kada stvarne okolnosti ukazuju na radni odnos.
Na primer, ako osoba obavlja poslove iz redovne delatnosti poslodavca, uz organizaciju rada karakterističnu za zaposlenje, potrebno je dodatno proveriti da li su ispunjeni zakonski uslovi za takav oblik angažovanja.
Ako angažujete osobu za poslove koji po svojoj prirodi zahtevaju zasnivanje radnog odnosa, drugačiji poreski obračun nije dovoljan razlog da se izabere ugovor o delu.
Više informacija o pravima i obavezama poslodavca možete pronaći na stranici o ugovoru o radu, kao i u pregledu usluge obračuna zarada i poreza.
Koje greške treba izbeći pri obračunu ugovora o delu?
Greške u obračunu mogu dovesti do pogrešne isplate, neizmirenih poreskih obaveza ili naknadnih ispravki. Zato pre obračuna proverite poresku stopu i osnovicu, status osiguranja primaoca i dogovoreni iznos naknade.
Bruto naknada nije isto što i neto iznos koji izvršilac dobija na račun, pa je, ako je dogovorena neto naknada, potrebno izračunati odgovarajući bruto iznos.
Takođe, proverite da li su ispunjeni zakonski uslovi za zaključivanje ugovora o delu, jer poreska razlika u odnosu na zaradu nije dovoljan razlog za njegov izbor.
Pre isplate utvrdite ko podnosi poresku prijavu, koje obaveze postoje i kada dospevaju za plaćanje.
Posebnu pažnju obratite na situacije koje odstupaju od standardnog obračuna, poput stranog isplatioca, nerezidenta ili drugačijeg osnova osiguranja. U takvim slučajevima nemojte automatski primenjivati primer obračuna za domaće lice, već proverite pravila koja važe za konkretnu situaciju.
Kako da obezbedite pravilan obračun ugovora o delu?
Pravilan obračun ugovora o delu podrazumeva više od primene poreskih stopa. Potrebno je utvrditi da li je izabrani ugovorni osnov odgovarajući, proveriti status osiguranja primaoca, pravilno izračunati osnovicu i ispuniti obaveze prijavljivanja i plaćanja.
Ako niste sigurni koji oblik angažovanja odgovara vašem poslovanju ili kako treba obračunati konkretnu naknadu, stručna računovodstvena podrška može pomoći da proverite obaveze pre isplate.
Goldman Agencija pruža knjigovodstvene usluge za preduzeća i računovodstvene usluge koje mogu biti relevantne za vođenje poslovnih knjiga i ispunjavanje poreskih obaveza.
Česta pitanja o porezu i doprinosima na ugovor o delu
1. Da li se na ugovor o delu plaća porez?
Da. Naknada ostvarena po ugovoru o delu uobičajeno se oporezuje kao drugi prihod. Priznaju se normirani troškovi od 20% bruto prihoda, a porez se obračunava po stopi od 20% na preostalu osnovicu, uz proveru eventualnih posebnih pravila.
2. Da li se plaćaju doprinosi ako je izvršilac već zaposlen?
Da, doprinos za PIO se uobičajeno obračunava i na naknadu po ugovoru o delu, čak i kada je izvršilac zaposlen po drugom osnovu. Međutim, ako je zdravstveno osiguran po drugom osnovu, u standardnom obračunu se na ovu naknadu ne obračunava dodatni doprinos za zdravstveno osiguranje. Konkretan status treba proveriti pre isplate.
3. Ko obračunava i uplaćuje porez i doprinose?
Kada naknadu isplaćuje pravno lice ili preduzetnik koji je obveznik obračunavanja poreza po odbitku, isplatilac obračunava i uplaćuje pripadajuće obaveze i podnosi odgovarajuću poresku prijavu. Ako isplatilac nije obveznik obračunavanja poreza po odbitku, može se primenjivati drugačiji postupak.
4. Da li se ugovor o delu razlikuje od autorskog ugovora?
Da. Ugovor o delu i autorski ugovor nisu isti pravni osnov. Ugovor o delu odnosi se na samostalno izvršenje konkretnog posla, dok se autorski ugovor odnosi na autorsko delo i prava koja su predmet ugovora. Razlikuju se i poreska pravila koja mogu zavisiti od vrste prihoda i okolnosti angažovanja, pa pre zaključenja ugovora treba utvrditi koji pravni osnov odgovara konkretnom poslu.
