Transferne cene predstavljaju jednu od najvažnijih poreskih tema za privredna društva u Srbiji.

Pravilna primena transfernih cena ima dvostruku ulogu: 

• obezbeđuje usklađenost sa propisima i smanjuje rizik od poreskih kazni, ali i 
• doprinosi transparentnosti poslovanja.

U nastavku teksta saznaćete šta su transferne cene, ko se smatra povezanim licem, koje obaveze donosi Pravilnik i kakvi su rokovi za predaju dokumentacije.

Šta su transferne cene?

Transferne cene su cene po kojima se obavljaju transakcije između povezanih lica – pravnih ili fizičkih – unutar iste grupe ili između društava koja imaju posebne odnose. 

To mogu biti prodaja robe, pružanje usluga, davanje pozajmica, licenciranje intelektualne svojine ili bilo koji drugi oblik poslovne saradnje. 

Na ovaj način se sprečava da kompanije veštački prenose profit iz jedne države u drugu radi smanjenja poreskih obaveza. 

U Srbiji su transferne cene regulisane Zakonom o porezu na dobit pravnih lica i Pravilnikom o transfernim cenama, koji propisuju kako se vrednuju transakcije i koje metode se primenjuju.

Drugim rečima, transferne cene služe da osiguraju fer oporezivanje i ravnopravan tretman svih učesnika na tržištu, bez obzira da li posluju sa povezanim ili nepovezanim partnerima.

Ko su povezana lica za transferne cene?

Da bi se utvrdilo kada postoji obaveza izrade izveštaja o transfernim cenama, važno je znati ko se sve smatra povezanim licem. 

Povezana lica su pravna ili fizička lica između kojih postoji ekonomska, vlasnička ili porodična povezanost koja može da utiče na poslovne odluke i cene u transakcijama.

Najčešći primeri povezanih lica su:

1. Kapitalno povezane firme – ako jedno društvo poseduje najmanje 25% udela ili akcija u drugom društvu.
2. Matična i ćerka firma – kada jedno pravno lice osniva ili kontroliše drugo.
3. Povezana pravna lica kroz upravljanje – ako ista osoba učestvuje u vođenju ili kontroli više preduzeća.
4. Članovi porodice – fizička lica povezana rodbinskim ili bračnim vezama sa vlasnicima ili direktorima.
5. Firme iz jurisdikcija sa povlašćenim poreskim tretmanom – ako preduzeće posluje sa pravnim licem iz tzv. „poreskog raja”.

Povezana lica kod transfernih cena je možda najlakše objasniti kroz primer iz prakse. 

Na primer, ako preduzetnik u Srbiji poseduje dve firme (jednu za proizvodnju, a drugu za distribuciju) svaka transakcija između tih firmi (npr. prodaja robe po nižoj ceni) tretira se kao transakcija povezanih lica i podleže pravilima o transfernim cenama.

Na ovaj način zakon jasno definiše povezana lica kako bi se sprečilo premeštanje dobiti i izbegavanje poreza kroz „veštačko” formiranje cena.

Obaveza provere transfernih cena

Svako pravno lice koje u toku jedne poslovne godine ostvaruje transakcije sa povezanim licima dužno je da izvrši proveru transfernih cena i da ih dokumentuje. 

To znači da preduzeće mora da pokaže da bi iste uslove i cene primenilo i da posluje sa nepovezanim partnerima na tržištu.

Obaveza provere ne odnosi se samo na velike korporacije, već i na srednja i manja preduzeća, ukoliko imaju poslovne odnose sa povezanim licima. U praksi to uključuje:

• analizu svih transakcija sa povezanim licima (prodaja, kupovina, pozajmice, licence, usluge),
• izveštaj o transfernim cenama (studija o transfernim cenama),
• čuvanje dokumentacije kojom se dokazuje tržišni karakter cena,
• pravovremeno podnošenje izveštaja Poreskoj upravi u zakonom propisanom roku.

Dakle, ako jedno društvo odobri zajam svom povezanom preduzeću po kamatnoj stopi koja je niža od tržišne, ono je obavezno da izvrši korekciju i obračuna kamatu po tržišnim uslovima, jer u suprotnom može snositi poreske posledice.

Koje transakcije podležu pravilima o transfernim cenama?

Pravila o transfernim cenama ne primenjuju se na sve poslovne događaje, već samo na one transakcije koje nastaju između povezanih lica i mogu uticati na formiranje dobiti i poreskih obaveza.

Najčešće transakcije koje podležu analizi su:

• Prodaja i kupovina robe – kada se roba prodaje povezanim licima po ceni nižoj ili višoj od tržišne.
• Pružanje usluga – npr. konsalting, marketing, IT podrška ili administrativne usluge unutar grupe.
• Finansijske transakcije – zajmovi, krediti, garancije i obračun kamata između povezanih društava.
• Nematerijalna imovina – korišćenje licenci, brendova, patenata ili softvera.
• Raspodela troškova i zajedničke investicije – situacije kada više povezanih lica deli troškove za projekte ili istraživanja.

To znači da ako matična firma u Srbiji obezbedi IT usluge svojoj ćerki-firmi u inostranstvu i naplati ih po ceni znatno nižoj od tržišne, ta transakcija mora biti predmet analize u okviru transfernih cena.

Ko ima obavezu podnošenja izveštaja o transfernim cenama?

Obavezu izrade i podnošenja izveštaja o transfernim cenama imaju sva pravna lica u Srbiji koja u toku poslovne godine obavljaju transakcije sa povezanim pravnim licima. 

To podrazumeva domaće firme, ali i filijale stranih kompanija registrovane u Srbiji. Najčešće se obaveza javlja u sledećim situacijama:

• kada firma posluje sa svojim povezanim društvima u zemlji ili inostranstvu,
• kada postoje pozajmice, garancije ili druge finansijske transakcije između povezanih lica,
• kada se koristi intelektualna svojina (licence, brendovi, patenti) unutar iste grupe,
• kada pravno lice posluje sa subjektima iz jurisdikcija sa povlašćenim poreskim tretmanom (tzv. poreski rajevi).

Važno je naglasiti da se obaveza ne odnosi samo na velike kompanije. I manja i srednja preduzeća, ako imaju transakcije sa povezanim licima, dužna su da poštuju transferne cene i pripreme izveštaj. 

U određenim slučajevima zakon predviđa mogućnost izrade skraćenog izveštaja, ali i tada firma mora dokazati da su transakcije sprovedene po tržišnim uslovima.

Koji je rok za predaju izveštaja o transfernim cenama?

Zakonski rok za predaju poreskog bilansa, zajedno sa dokumentacijom o transfernim cenama, iznosi 180 dana od isteka poslovne godine. 

Pošto većina firmi u Srbiji koristi kalendarsku godinu kao poslovnu, krajnji rok za predaju izveštaja o transfernim cenama najčešće je 30. jun tekuće godine.

Važno je naglasiti da se izveštaj o transfernim cenama ne podnosi odvojeno, već je sastavni deo dokumentacije koja prati poreski bilans. 

To znači da poreski bilans, zajedno sa kompletnom pratećom dokumentacijom (uključujući i studiju o transfernim cenama), mora biti spreman do zakonskog roka.

Šta ako zakasnite sa predajom elaborata o transfernim cenama?

Kašnjenje sa predajom dokumentacije o transfernim cenama može imati ozbiljne posledice po poslovanje. 

U pitanju nije samo formalnost, već obaveza čije neispunjavanje može dovesti do značajnih finansijskih i pravnih problema. Evo šta rizikujete ukoliko dokumentacija ne bude spremna na vreme:

1. Novčane kazne – Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kompanije koje ne pripreme dokumentaciju o transfernim cenama mogu biti kažnjene novčano, a iznos kazne može dostići i do 2.000.000 dinara.
2. Dodatni porezi – Ukoliko Poreska uprava proceni da transferne cene nisu pravilno utvrđene, postoji mogućnost da vam obračuna dodatne poreske obaveze, što može znatno povećati troškove poslovanja.
3. Inspekcijski nadzor – Nepostojanje adekvatne dokumentacije može izazvati sumnju i dovesti do detaljnih kontrola i dodatnih inspekcijskih postupaka, što znači dodatno opterećenje i rizik za firmu.

Zaključak

Transferne cene predstavljaju obavezu koja se često potcenjuje, a posledice neblagovremenog ili nepravilnog postupanja mogu biti ozbiljne – od visokih novčanih kazni do dodatnih poreskih obaveza i inspekcijskih nadzora.

Upravo zato je važno da imate stručnog partnera koji će preuzeti brigu o transfernim cenama i ostaloj poreskoj dokumentaciji.

Goldman knjigovodstvena agencija stoji vam na raspolaganju da vam pomogne sa svim administrativnim izazovima, u izbegavanju rizika i osiguravanju da vaše poslovanje bude u potpunosti usklađeno sa propisima.

Kontaktirajte nas već danas i obezbedite sigurnost i stabilnost svog poslovanja uz našu stručnu podršku.