Topli obrok i regres spadaju među najčešće spominjane naknade u Srbiji, ali i dalje postoji mnogo nedoumica oko toga kome pripadaju, kako se obračunavaju i da li ulaze u minimalnu zaradu. 

Zaposleni često traže jasne odgovore o svojim pravima, dok poslodavci žele da izbegnu greške u obračunu i eventualne kazne ili sudske sporove.

U ovom vodiču prolazimo kroz sve što treba da znate, od pravnog okvira i poreskog tretmana, preko načina obračuna, pa sve do najvažnijih saveta za poslodavce i zaposlene.

Šta je topli obrok i ko ima pravo na njega?

Topli obrok je zakonski definisana naknada namenjena ishrani zaposlenih tokom radnog dana. 

Zakon o radu ne propisuje tačan iznos niti model isplate, ali jasno navodi obavezu poslodavca da obezbedi ishranu ili nadoknadu za ishranu zaposlenog dok je na radu. 

U praksi to znači da poslodavac može obezbediti topli obrok na dva načina:

• u naturi – organizovana ishrana, menza ili obrok preko ugovorenog keteringa, ili
• u novcu – mesečna novčana naknada na platnom listu.

Pravo na topli obrok odnosi se na sve zaposlene koji rade kod poslodavca, bez obzira na vrstu ugovora, radno mesto ili sektor. 

Međutim, visina i način isplate zavise od internih akata poslodavca: 

• pravilnika o radu, 
• ugovora o radu ili 
• kolektivnog ugovora. 

Kod poslodavaca koji imaju uređenu organizovanu ishranu, topli obrok se obično ne isplaćuje u novcu, što utiče i na poreski tretman.

Važno je istaći da iako pravo na topli obrok postoji, zakon ne propisuje univerzalan iznos, zbog čega se visine razlikuju od kompanije do kompanije. 

Da li topli obrok ulazi u minimalnu zaradu?

Ovo je jedno od najzastupljenijih pitanja među zaposlenima, ali i među poslodavcima koji žele da pravilno obračunaju naknade i izbegnu nepravilnosti. 

Prema Zakonu o radu, zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na topli obrok. 

Međutim topli obrok ne može biti uračunat u minimalnu zaradu, ti troškovi se dodaju na iznos minimalne zarade koji je utvrđen u skladu sa zakonom, osim ako kolektivnim ugovorom ili internim aktima poslodavca nije drugačije uređeno.

Minimalna zarada se određuje kao ukupan iznos bruto primanja zaposlenog za standardan broj radnih sati u mesecu. Zakon propisuje da zaposleni koji prima minmalnu zaradu ima pravo i na naknadu troškova, gde po zakonu spada i naknada troškova za ishranu u toku rada. 

To znači da se ti troškovi dodaju na iznos minimalne zarade, koji je utvrđen u skladu sa zakonom.

Koliko iznosi topli obrok u Srbiji i kako se obračunava?

Zakon o radu ne propisuje tačan iznos toplog obroka, zbog čega visina ove naknade zavisi isključivo od internih akata poslodavca ili kolektivnog ugovora. 

U praksi, to znači da topli obrok može biti različit od kompanije do kompanije, ali se obično kreće u okvirima koji prate troškove ishrane zaposlenog tokom radnog dana.

U državnom i javnom sektoru (prosveta, zdravstvo, javna uprava) iznosi su uređeni kolektivnim ugovorima, dok privatni sektor ima potpunu slobodu da definiše model i visinu isplate. Zbog toga se često postavlja pitanje šta je „realan“ ili „prosečan“ iznos, ali takva cifra formalno ne postoji na nivou države.

Kako se obračunava topli obrok?

Obračun zavisi od modela koji poslodavac primenjuje:

1) Obračun po radnom danu

Najčešći model u praksi. Zaposlenom se određuje fiksan iznos po danu dolaska na posao (npr. 300–500 RSD), a ukupan iznos zavisi od broja radnih dana u mesecu.

2) Obračun u fiksnom mesečnom iznosu

Neki poslodavci definišu isti iznos svakog meseca, bez obzira na broj radnih dana.

3) Organizovana ishrana (bez novčane isplate)

Ako kompanija obezbeđuje obrok kroz menzu, vaučere ili ketering, to se smatra kolektivnim benefitom i ima povoljniji poreski tretman.

Važna napomena za poslodavce

Bez obzira na model, visina toplog obroka mora biti jasno definisana u:

• ugovoru o radu,
• pravilniku o radu, ili
• kolektivnom ugovoru.

To je jedini način da se izbegnu nepravilnosti i eventualne prijave inspekciji rada.

Kada se plaća porez na topli obrok, a kada ne?

Ako se topli obrok isplaćuje kao novčana naknada, tretira se kao zarada i podleže:

• obračunu poreza na dohodak građana (10%),
• obračunu doprinosa za PIO, zdravstveno i nezaposlenost.

Drugim rečima, novčana isplata toplog obroka ulazi u bruto zaradu i oporezuje se kao i svaki drugi prihod zaposlenog.

Sa druge strane, ako firma organizuje obroke u sopstvenoj menzi ili obezbedi ketering bez naplate – NE plaća se porez, jer se to smatra kolektivnim benefitom.

Šta raditi ako poslodavac ne isplaćuje topli obrok?

Ako poslodavac ne isplaćuje topli obrok, prvo je važno proveriti da li je ova naknada definisana u vašem ugovoru o radu, pravilniku o radu ili kolektivnom ugovoru. 

Iako Zakon o radu ne propisuje obavezu toplog obroka, obaveza nastaje ako je poslodavac sam to predvideo internim aktima.

Evo koraka koje možete preduzeti:

1. Razgovarajte sa poslodavcem ili HR-om
2. Proverite svoje interne akte
3. Zatražite pisano objašnjenje
4. Obratite se Inspekciji rada
5. Potražite pravnu pomoć

Ko nema pravo na topli obrok?

Poslodavac nema zakonsku obavezu da obezbeđuje topli obrok licima koja:

• rade van radnog odnosa 
• su radno angažovana na privremenim i povremenim poslovima, 
• su radno angažovana po ugovoru o delu, 
• su radno angažovana autorskom ugovoru ili 
• bilo kom drugom ugovoru

Zaključak

Topli obrok je jedna od čestih tema kada je reč o pravima zaposlenih u Srbiji.

Najvažnije je razumeti da ovaj benefit nije zagarantovan Zakonom o radu, već zavisi isključivo od internih akata poslodavca ili kolektivnog ugovora.

Zato su iznos, način isplate i oporezivanje često različiti od firme do firme.

Ako želite da budete sigurni da su vaši obračuni u skladu sa zakonom, da su prava zaposlenih jasno definisana i pravilno primenjena, na pravom ste mestu. 

Prepustite administraciju stručnom timu Goldman knjigovodstvene agencije koji svakodnevno prati sve promene u propisima.

Kontaktirajte nas i obezbedite sigurno poslovanje u skladu sa zakonom.