Otvaranje građevinske firme u Srbiji predstavlja odličnu poslovnu priliku, posebno imajući u vidu stalnu potražnju za izvođačima radova u oblasti stanogradnje, infrastrukture i renoviranja. 

Međutim, proces registracije i pokretanja građevinske delatnosti zahteva poznavanje zakonskih procedura, šifara delatnosti, licenci i poreskih pravila specifičnih za ovu oblast.

U nastavku saznajte kada je otvaranje građevinske firme isplativo i profitabilno, kao i na koji način to možete uraditi. 

Koji pravni oblik izabrati (preduzetnik ili DOO)?

Prvi korak kada je otvaranje građevinske firme u pitanju jeste izbor pravnog oblika. Najčešće opcije su preduzetnik (PR) ili društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).

• Preduzetnik (PR): Pogodan je za manje poslove, početnike i pojedince koji žele bržu i jednostavniju registraciju. Osnivački kapital nije potreban, a porez se plaća kroz sistem paušala (ako su ispunjeni uslovi) ili vođenje poslovnih knjiga. Mana ovog oblika je to što preduzetnik za obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.

• DOO (društvo sa ograničenom odgovornošću): Najčešći oblik za građevinske firme koje planiraju veće projekte i saradnju sa investitorima. Prednost je što se odgovara samo do visine osnivačkog kapitala, koji može biti minimalno 100 dinara. DOO zahteva izradu osnivačkog akta, otvaranje posebnog poslovnog računa i vođenje dvojnog knjigovodstva, ali uliva veću ozbiljnost i poverenje partnera.

Bez obzira na izbor, proces registracije se obavlja isključivo elektronski preko Agencije za privredne registre (APR), što značajno ubrzava proceduru. 

Nakon registracije, firma dobija PIB i može da se opredeli za ulazak u PDV sistem odmah ili kasnije, kada promet pređe zakonski prag.

Otvaranje građevinske firme: Korak po korak

Da bi se građevinska firma osnovala i poslovala u skladu sa propisima, potrebno je proći kroz sledeće korake:

1. Izbor pravnog oblika – preduzetnik (PR) ili društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO)
2. Priprema osnivačkog akta – za DOO je obavezan osnivački akt (odluka ili ugovor o osnivanju).
3. Elektronska registracija u APR – Nakon registracije dobija se rešenje o upisu i matični broj.
4. Dobijanje PIB-a i otvaranje poslovnog računa – Poreska uprava dodeljuje PIB, a potom se otvara račun u poslovnoj banci.
5. Izbor šifre delatnosti (KD2010, sektor F) 
6. Licenciranje i odgovorna lica – građevinska firma mora da angažuje odgovorna lica sa licencom Inženjerske komore Srbije (IKS) (izvođač, projektant, nadzor). Ako firma izvodi radove na objektima za koje dozvolu izdaje ministarstvo ili pokrajina, mora pribaviti rešenje o ispunjenosti uslova i upis u poseban registar.
7. Bezbednost i zdravlje na radu (BZNR) – obavezno je donošenje akta o proceni rizika, imenovanje lica za bezbednost ili angažovanje stručne službe, a na većim gradilištima i koordinatora za BZNR (Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu).
8. Građevinska dokumentacija na gradilištu – izvođač mora da vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i knjigu inspekcije, u skladu sa Pravilnikom. Dokumentacija se može voditi i u elektronskoj formi.
9. Poreske obaveze i PDV – firma može dobrovoljno ući u sistem PDV-a ili postaje obveznik kada promet pređe 8 miliona dinara. U građevinarstvu se primenjuje prenos poreske obaveze (reverse charge), kada PDV obračunava primalac usluge.
10. Početak poslovanja – nakon ispunjavanja navedenih koraka, firma može sklapati ugovore, prijavljivati radnike i učestvovati u izvođenju građevinskih radova u skladu sa važećim propisima.

Izbor šifre delatnosti

Za otvaranje građevinske firme u Srbiji neophodno je odabrati šifru delatnosti prema Klasifikaciji delatnosti (KD2010). Građevinarstvo se svrstava u sektor F, koji obuhvata tri osnovne grupe:

• 41 – Izgradnja zgrada (npr. šifra 41.20: izgradnja stambenih i nestambenih zgrada),
• 42 – Niskogradnja (npr. šifra 42.11: izgradnja puteva i autoputeva, 42.13: izgradnja mostova i tunela),
• 43 – Specijalizovani građevinski radovi (npr. 43.21: elektroinstalacioni radovi, 43.22: vodoinstalaterski radovi, 43.39: drugi završni radovi).

Izbor šifre zavisi od vrste poslova koje firma planira da obavlja. Na primer, ako je fokus na adaptacijama i instalacijama u objektima, logičan izbor je grupa 43, dok je za firme koje žele da se bave izgradnjom stambenih zgrada prikladna šifra 41.20.

Važno je napomenuti da firma prilikom registracije bira jednu pretežnu delatnost, ali kasnije može proširiti poslovanje na druge šifre iz sektora F ili čak izvan njega, uz dopunu u APR-u. Pravilno definisana šifra delatnosti je bitna i za poreski tretman, kao i za učešće na tenderima i dobijanje građevinskih dozvola.

Da li je potrebna “licenca” firmi i/ili odgovornim licima?

Jedno od najčešćih pitanja pri otvaranju građevinske firme jeste da li je potrebna posebna licenca za samu firmu ili za ljude koji u njoj rade.

1. Licence za odgovorna lica: Građevinska firma mora da angažuje odgovorna lica sa licencom Inženjerske komore Srbije (IKS) – najčešće izvođača radova, projektanta ili nadzornog inženjera. Ove licence se dobijaju nakon položenog stručnog ispita i dokazuju stručnost i odgovornost pojedinca za određene vrste radova. Bez licenciranih inženjera firma ne može legalno izvoditi većinu građevinskih projekata.
2. Rešenje o ispunjenosti uslova za firme: Prema Pravilniku o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica i preduzetnici koji izvode radove ili izrađuju tehničku dokumentaciju, firme koje izvode radove na objektima za koje dozvolu izdaje Ministarstvo građevinarstva ili pokrajinski organ moraju pribaviti rešenje o ispunjenosti uslova i upis u poseban registar. Ovo nije univerzalna “licenca za sve radove”, već dokaz da firma ima kadrovske i tehničke kapacitete za rad na zahtevnim objektima.

U praksi to znači da je za većinu manjih građevinskih radova dovoljno da firma ima angažovana lica sa IKS licencama, dok je za velike projekte potrebna i registracija kod nadležnog ministarstva.

Operativne obaveze na gradilištu

Nakon registracije građevinske firme i obezbeđivanja licenci, sledeći korak je ispunjavanje operativnih obaveza na gradilištu. One su jasno propisane zakonima i pravilnicima i važe za sve izvođače radova.

• Građevinski dnevnik i građevinska knjiga – izvođač radova je dužan da vodi građevinski dnevnik, u koji se svakodnevno unose podaci o toku radova, angažovanim radnicima, vremenskim uslovima i eventualnim zastoja. Pored dnevnika, obavezna je i građevinska knjiga, koja sadrži obračun izvedenih radova i služi kao osnov za fakturisanje. Oba dokumenta mogu se voditi i u elektronskoj formi, u skladu sa Pravilnikom (Sl. glasnik RS 96/2023).

• Knjiga inspekcije – mora biti dostupna na gradilištu i služi za evidenciju svih inspekcijskih pregleda i mera koje su naložili nadležni organi.

• Bezbednost i zdravlje na radu (BZNR) – poslodavac je obavezan da donese akt o proceni rizika, obezbedi zaštitnu opremu, obuku radnika i vodi računa o bezbednosti svih učesnika na gradilištu. Na složenijim objektima obavezno je i imenovanje koordinatora za BZNR u fazi izvođenja radova, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.

Ove obaveze nisu formalnost, njihovo poštovanje je preduslov za bezbedan rad, uredne inspekcijske kontrole i zakonski ispravno izvođenje građevinskih radova. Nepoštovanje može dovesti do novčanih kazni, zabrane rada ili povlačenja dozvola.

Zaključak

Otvaranje građevinske firme u Srbiji zahteva pažljivo planiranje i poštovanje zakonskih procedura – od izbora pravnog oblika i registracije, preko pribavljanja potrebnih licenci, pa sve do organizacije posla na gradilištu. 

Pravilno postavljanje temelja poslovanja omogućava dugoročnu stabilnost i rast, a greške u startu mogu dovesti do nepotrebnih troškova i pravnih problema.

Ako razmišljate o pokretanju građevinske firme, prepustite administrativne i knjigovodstvene obaveze stručnjacima. 

Goldman knjigovodstvena agencija pruža kompletnu podršku u procesu registracije i vođenja firme, kako biste se vi fokusirali na ono što najbolje znate – gradnju i razvoj poslovanja. Kontaktirajte nas već danas i izgradite čvrste temelje za uspeh svoje firme.