Otvaranje firme iz radnog odnosa je potpuno dozvoljeno u Srbiji, ali pod određenim uslovima. 

Zaposleno lice može registrovati preduzetničku radnju ili osnovati društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), sve dok time ne krši ugovor o radu, interni pravilnik poslodavca ili pravila o zabrani konkurencije propisana Zakonom o radu Republike Srbije.

U ovom vodiču detaljno objašnjavamo:

• da li možete otvoriti firmu dok ste zaposleni,
• koje su opcije (preduzetnik, paušalac, DOO),
• kako se obračunavaju porezi i doprinosi iz radnog odnosa,
• šta je dopunska delatnost,
• i kada je profesionalno poresko savetovanje ključno.

Da li je moguće otvoriti firmu iz radnog odnosa?

Kao što smo već pomenuli, moguće je otvoriti firmu iz radnog odnosa.

U praksi, najčešća pitanja su: 

• Da li moram da obavestim poslodavca? 
• Koliko iznose porezi i doprinosi ako sam istovremeno zaposlen i preduzetnik?
• Da li mogu biti paušalac iz radnog odnosa?
• Šta podrazumeva dopunska delatnost. 

Odgovori zavise od više faktora – vrste registracije (paušalac ili vođenje knjiga), visine prihoda, statusa PDV obveznika i načina obračuna lične zarade.

Važno je razumeti da radni odnos ne oslobađa obaveze plaćanja poreza i doprinosa po osnovu preduzetničke delatnosti. 

Međutim, način obračuna se razlikuje u odnosu na lice koje nije zaposleno, posebno kada je reč o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Upravo tu nastaje najveći broj nedoumica, ali i grešaka koje mogu dovesti do dodatnih troškova ili poreskih rizika.

Kada može nastati problem?

Problem može nastati ako:

• u ugovoru o radu postoji klauzula o zabrani konkurencije,
• interni akt poslodavca zabranjuje obavljanje dodatne delatnosti,
• nova firma obavlja istu ili sličnu delatnost kao poslodavac,
• koristite resurse poslodavca (opremu, baze podataka, klijente).

Ukoliko ne postoji zabrana konkurencije i nema sukoba interesa, zakon ne propisuje obavezu automatskog obaveštavanja poslodavca. 

Ipak, iz praktičnih razloga i radi pravne sigurnosti, preporučuje se provera ugovora o radu pre registracije firme.

Koje pravne forme dolaze u obzir?

Najčešći izbor kod zaposlenih su:

1. preduzetnik (paušalac),
2. preduzetnik sa vođenjem poslovnih knjiga,
3. društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Koje opcije imate: preduzetnik, paušalac ili DOO?

Svaka od ovih formi ima različite poreske, administrativne i finansijske posledice:

Karakteristika	Preduzetnik paušalac	Preduzetnik (vođenje knjiga)	DOO
Osnivanje	Jednostavno i brzo	Jednostavno	Složenije (osnivački akt, kapital)
Vođenje knjiga	Nije potrebno	Obavezno	Obavezno
Oporezivanje	Paušalno (fiksno rešenje od Poreska uprava Republike Srbije)	Na osnovu stvarne dobiti	Porez na dobit + porez na isplatu dobiti
Doprinosi	Fiksni (po rešenju)	Na osnovu lične zarade ili dobiti	Na zaradu direktora / zaposlenih
Administracija	Minimalna	Srednja	Visoka
Troškovi knjigovodstva	Niski ili bez	Srednji	Viši
Limit prihoda	Postoji (paušalni limit)	Nema limita	Nema limita
PDV obaveza	Po prelasku praga	Po prelasku praga	Po prelasku praga
Odgovornost	Lična (celokupnom imovinom)	Lična (celokupnom imovinom)	Ograničena (do visine kapitala)
Pogodno za	Freelancere, dodatni posao	Rast biznisa, veći prihodi	Ozbiljan biznis, partnerstva
Najčešći izbor za zaposlene	Da	Ponekad	Ređe u početku

Porezi i doprinosi kada ste zaposleni i imate firmu

Jedna od najvećih dilema kod otvaranja firme iz radnog odnosa odnosi se na poreze i doprinose – konkretno, da li ih plaćate duplo i koliki su stvarni troškovi.

Dobra vest je da ne dolazi do duplog plaćanja svih doprinosa, ali način obračuna zavisi od toga da li ste preduzetnik ili vlasnik DOO, kao i od modela oporezivanja.

Ako ste već zaposleni kod poslodavca i osnovali ste preduzetničku radnju:

• plaćaju se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), 
• plaća se i porez na prihod od samostalne delatnosti,
• zdravstveno osiguranje se ne plaća.

Kod DOO firmi:

• plaćaju se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), 
• a doprinos za zdravstvo i nezaposlenost ne.

Osnovice i način obračuna uređeni su propisima koje donosi Poreska uprava Republike Srbije, a iznosi zavise od:

1. visine vaše dobiti ili paušalnog rešenja,
2. modela isplate (lična zarada ili paušal),
3. važećih minimalnih i maksimalnih osnovica za doprinose.

Paušalac	Preduzetnik knjigaš	DOO
Plaća unapred određeni mesečni iznos (porez + doprinosi), bez obzira na stvarni prihod	Plaća porez i doprinose na osnovu ostvarene dobiti ili lične zarade	Firma plaća porez na dobit (15%), Kao vlasnik ili direktor, plaćate doprinose na zaradu koju isplaćujete sebi, Dodatno, postoji porez na dividendu (15%) ako izvlačite dobit.

Dopunska delatnost iz radnog odnosa – šta znači i kako se registruje?

Pojam „dopunska delatnost iz radnog odnosa“ u praksi se koristi za situaciju kada je lice već zaposleno, a želi da registruje dodatnu poslovnu aktivnost. 

Važno je razjasniti: zakon ne poznaje poseban pravni oblik pod nazivom „dopunska delatnost“, već se radi o redovnoj registraciji preduzetnika ili osnivanju privrednog društva, dok lice istovremeno ostaje u radnom odnosu.

Registracija se vrši preko Agencija za privredne registre (APR), kao i kod svakog drugog osnivanja firme. Nema posebne procedure samo zato što ste zaposleni.

Ako planirate da delatnost obavljate povremeno i uz radni odnos, najčešće je racionalan izbor preduzetnik (paušalac), zbog jednostavnije administracije.

Kod dopunske delatnosti iz radnog odnosa važno je proveriti:

• da li postoji zabrana konkurencije u ugovoru o radu,
• da li delatnost ulazi u potencijalni sukob interesa,
• da li koristite resurse poslodavca (što može biti pravno sporno),
• koliki prihod planirate (zbog limita za paušal i PDV prag).

Veliki broj zaposlenih pokreće dodatnu delatnost bez prethodne poreske analize, a tek kasnije shvati da model oporezivanja nije optimalan.

Najčešće greške pri otvaranju firme iz radnog odnosa

U praksi, najveći problemi ne nastaju zbog samog modela poslovanja, već zbog pogrešnih pretpostavki i nedovoljno informisanih odluka.

Najčešće greške su: 

1. Ignorisanje ugovora o radu
2. Pogrešan izbor poreskog modela
3. Uverenje da se doprinosi ne plaćaju
4. Nepravilno praćenje limita
5. Mešanje privatnih i poslovnih finansija

Ako želite da izbegnete greške i odaberete optimalan model poslovanja, stručna podrška na početku može vam uštedeti značajno vreme, novac i stres.

Zaključak: Kako bezbedno i isplativo otvoriti firmu iz radnog odnosa

Otvaranje firme dok ste zaposleni može biti jedan od najpametnijih poslovnih poteza, ali samo ako je pravilno postavljeno od starta.

Ne otvarajte firmu „na slepo“, uradite to pametno. Pravi savet na početku može vam uštedeti vreme, ali i novac.

Tim iz Goldman knjigovodstvene agencije svakodnevno radi sa preduzetnicima koji pokreću biznis uz radni odnos i tačno zna:

• koji model je za vas najisplativiji,
• kako da legalno smanjite troškove,
• i kako da izbegnete greške koje dovode do kazni.

Ukoliko želite da pokrenete biznis bez stresa i pravnih nedoumica, kontaktirajte nas i zakažite besplatne konsultacije.