U današnjem vremenu, zdravlje je od najveće važnosti. Ali šta se dešava kada se zaposleni razbole? 

U Srbiji, pravila o naknadi za bolovanje (isplata bolovanja) su jasno definisana, ali mogu biti zbunjujuća za mnoge. 

Zato ćemo danas u ovom blogu, detaljno razmotriti kolika je isplata za bolovanje u Srbiji u različitim slučajevima (od povrede na radu pa sve do trudničkog bolovanja) i koja su prava i obaveze poslodavaca u vezi sa ovim pitanjem. 

Bilo da ste poslodavac koji želi da razume svoje obaveze, ili zaposleni koji želi da zna svoja prava, ovaj vodič će vam pružiti sve potrebne informacije

Pa, da počnemo.

Da li je bolovanje plaćeno?

Bolovanje je pitanje koje često izaziva nedoumice kod zaposlenih i poslodavaca. Ali, da li je bolovanje plaćeno? 

Odgovor je – da, bolovanje je plaćeno, ali postoje određena pravila koja treba uzeti u obzir. 

Zakon o radu i Zakon o obveznom zdravstvenom osiguranju propisuju da radnik ima pravo na naknadu zarade tokom perioda bolovanja. 

Visina naknade zarade zavisi od vrste bolovanja, ali najčešće za vreme privremene sprečenosti za rad iznosi 65% od osnova za naknadu zarade, a osnov predstavlja prosečna zarada koju je zaposleni ostvario u prethodnih 12 meseci. 

Takođe, radnik je dužan da što je moguće pre obavesti poslodavca o svojoj nesposobnosti za rad.

Vrste bolovanja i naknade za svaku od njih

U Srbiji, postoji nekoliko vrsta bolovanja koje zaposleni mogu da koriste, a svaka od njih ima svoju specifičnu naknadu. Najčešće vrste bolovanja uključuju: 

• kratkotrajno bolovanje, 
• dugotrajno bolovanje i 
• bolovanje za negu člana porodice.

Kratkotrajno bolovanje obuhvata odsustvo do 30 dana, dok dugotrajno podrazumeva odsustvo koje traje duže od 30 dana.

Bolovanje za negu člana porodice podrazumeva situacije kada zaposleni mora da se brine o bolesnom članu porodice. 

Sada, da pređemo na vrste bolovanja koje prepoznaje naš Zakon:

1. Bolest ili povreda van rada

Ako zaposleni oboli ili se povredi van radnog mesta, ima pravo na bolovanje. Naknada za ovu vrstu bolovanja iznosi 65% prosečne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnih 12 meseci.

2. Bolest ili povreda na radu

Ukoliko do bolesti ili povrede dođe na radnom mestu, odnosno ako se radi o profesionalnoj bolesti ili povredi na radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 100% prosečne zarade.

3. Trudničko bolovanje

Trudnice imaju pravo na trudničko bolovanje pre porođaja, tokom porođaja i posle porođaja. Naknada za trudničko bolovanje iznosi 100% prosečne zarade.

4. Bolovanje zbog obavezne izolacije

Ako je zaposleni stavljen u obaveznu izolaciju (na primer, zbog zarazne bolesti), ima pravo na bolovanje. Naknada zarade za vreme obavezne izolacije iznosi 65% prosečne zarade.

5. Bolovanje zbog nege bolesnog člana porodice

Ukoliko zaposleni mora da se brine o bolesnom članu porodice, takođe ima pravo na bolovanje. Naknada za ovu vrstu bolovanja iznosi 100% prosečne zarade za prvih 60 dana, a nakon toga se smanjuje na 65%.

6. Odsustvo zbog davanja tkiva ili organa

Zaposleni koji donira tkivo ili organe ima pravo na odsustvo sa posla. Naknada za ovu vrstu odsustva iznosi 100% prosečne zarade.

7. Odsustvo radi pratnje bolesnog lica

Ako zaposleni mora da prati bolesno lice (na primer, dete) na lečenje, ima pravo na odsustvo. Naknada za ovu vrstu odsustva iznosi 100% prosečne zarade za prvih 30 dana, a nakon toga se smanjuje na 65%.

Koliko dugo se može biti na bolovanju?

Koliko dugo radnik može biti na bolovanju je pitanje koje se često postavlja. 

Prema nedavnoj izmeni zakona, lekar opšte prakse može da odobri bolovanje do 30 dana. Ako je potrebno više vremena za oporavak, odluku o produženju bolovanja donosi komisija. 

Ova promena je napravljena kako bi se smanjila zloupotreba prava na bolovanje. Međutim, postoje situacije kada se dva ili više bolovanja mogu povezati.

Da li se vikend računa u bolovanje?

Ovo je često pitanje koje zaposleni postavljaju kada su na bolovanju, a odgovor na ovo pitanje zavisi od propisa radnog prava koji se primenjuju na vašem radnom mestu. 

Većina izvora navodi da se dani vikenda ubrajaju u ukupno trajanje bolovanja. 

Dakle, ako vam je lekar napisao potvrdu o privremenoj nesposobnosti za rad u trajanju od sedam dana, u tih sedam dana ulaze i dani vikenda. 

Međutim, postoje izuzeci u određenim situacijama, pa je najbolje da se posavetujete sa HR-om u vašoj firmi ili pravnikom kako biste dobili najtačnije informacije koje se odnose na vaš specifičan slučaj.

Obracun bolovanja do 30 dana

Obračun poreza i doprinosa na naknadu zarade tokom bolovanja do 30 dana, koji snosi poslodavac, sprovodi se na identičan način i uz primenu istih stopa kao i kod obračuna zarade za vreme provedeno na radu.

Visina naknade zarade za vreme bolovanja iznosi 65% prosečne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnih 12 meseci.

Dakle, da uzmemo za primer radnika kome je prosečna plata za prethodnih 12 meseci po satu 290 din/h. Naknada za bolovanje u ovom slučaju je 65% i podrazumeva se da je bolovanje do 30 dana i uzećemo za primer da je zaposleni bio odsutan 5 radnih dana.

Obračun bolovanja vršimo na taj način što ćemo prosečnu bruto zaradu po satu pomnožiti sa procentima naknade (65% ili 0,65) i radnim satima za tih pet dana (5 dana x 8h = 40h) i to izgleda ovako:

Naknada (bruto) za 5 dana bolovanja na teret poslodavca = 290din/h x 0,65 x 40h = 7540din

Ostali dani u mesecu se računaju po regularnom principu obračuna zarade. 

Da li poslodavac ima pravo da zna zbog koje bolesti je zaposleni na bolovanju?

Pitanje da li poslodavac ima pravo da zna zbog koje bolesti je njegov zaposleni na bolovanju često izaziva dilemu. 

Međutim, u skladu sa Pravilnikom o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite, poslodavac nema pravo da zna od čega mu zaposleni boluje, odnosno tu informaciju ima samo lekar. 

Dovoljno je da u rubrici gde se navodi razlog bolovanja stoji “privremena sprečenost za rad”. 

Kada zaposleni obavesti poslodavca o potrebi za bolovanjem, poslodavac ima pravo da zna samo da je zaposleni odsutan zbog zdravstvenih razloga. 

Međutim, ukoliko poslodavac sumnja u opravdanost bolovanja, postoji zakonska mogućnost da to proveri. Važno je naglasiti da svaka zloupotreba prava na bolovanje može biti predmet sankcionisanja.

Zaključak

U Srbiji, pravo na isplatu naknade za bolovanje je regulisano zakonom. Za prvih 30 dana bolovanja, naknadu zarade isplaćuje poslodavac. Nakon toga, ako je potrebno duže bolovanje, RFZO nastavlja sa isplatom. 

Visina naknade za vreme bolovanja iznosi 65% prosečne zarade koju je zaposleni ostvario u prethodnih 12 meseci, osim u određenim slučajevima kada se isplaćuje 100% naknade. 

Za sva dodatna pitanja i knjigovodstvene savete za vašu kompaniju ne oklevajte da nas kontaktirate. 

Goldman je knjigovodstvena agencija u Novom Sadu koja pruža finansijsko – pravna rešenja kompanijama širom Srbije. 

Uspešna saradnja sa više od 100 zadovoljnih klijenata govori o kvalitetu naših usluga i odnosu sa klijentima.