U Srbiji je porez na kapitalnu dobit tema koja posebno interesuje fizička i pravna lica koja prodaju nekretnine, akcije ili druge oblike kapitala. 

Iako deluje komplikovano, pravila su zapravo jasna kada se poznaju osnovni pojmovi i rokovi.

U nastavku objašnjavamo šta je kapitalna dobit, ko sve ima obavezu da plati porez, na koji način se on izračunava i u kojim slučajevima možete biti oslobođeni plaćanja.

Šta je kapitalna dobit? 

Kapitalna dobit predstavlja razliku između prodajne i nabavne cene prava, hartije od vrednosti, učešća u kapitalu, nepokretnosti ili druge imovine, koja nastaje u trenutku kada se ta imovina proda po višoj ceni od one po kojoj je prvobitno stečena. 

Drugim rečima, kapitalna dobit je profit koji fizičko ili pravno lice ostvaruje prodajom imovine čija je vrednost porasla tokom vremena.

Na primer, ako ste kupili nekretninu za 100.000 evra, a kasnije je prodate za 130.000 evra, ostvarili ste kapitalnu dobit od 30.000 evra. 

Na taj iznos se, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, plaća porez na kapitalnu dobit po stopi od 15% (važeća poreska stopa za fizička lica u Srbiji).

Kapitalna dobit se može ostvariti:

• prodajom nekretnina (stan, kuća, zemljište),
• prodajom akcija, udela u firmi ili drugih hartija od vrednosti,
• prenosom autorskih prava ili druge imovine koja ima tržišnu vrednost.

Važno je naglasiti da se kapitalni gubici (ako je prodajna cena niža od nabavne) mogu priznati i koristiti za umanjenje budućih kapitalnih dobitaka u određenom periodu, čime se smanjuje poreska osnovica.

Kako se obračunava porez na kapitalnu dobit?

Porez na kapitalnu dobit se obračunava kao 15% na ostvarenu razliku između prodajne i nabavne cene imovine, umanjenu za eventualne troškove koji su neposredno povezani sa sticanjem ili prodajom te imovine.

Formula za obračun izgleda ovako:

(Prodajna cena – Nabavna cena – Troškovi prodaje) × 15% = iznos poreza

• Prodajna cena – iznos po kojem je imovina prodata (npr. cena stana iz ugovora o kupoprodaji).
• Nabavna cena – iznos koji je platioć platio prilikom kupovine imovine, uvećan za troškove koji su nastali prilikom sticanja (npr. porez na prenos apsolutnih prava, troškovi agencije, troškovi adaptacije ako su dokumentovani).
• Troškovi prodaje – mogu uključivati proviziju agencije, troškove oglašavanja, overu ugovora i slične izdatke.

Primer: Kako izračunati porez na kapitalnu dobit?

Kupili ste stan 2016. godine za 80.000 €. Tokom godina ste uložili 5.000 € u renoviranje (uz račune), a stan 2025. godine prodajete za 120.000 €.

Osnovica za porez je:

120.000 € – (80.000 € + 5.000 €) = 35.000 €

Porez (15%) = 5.250 €

Poreska obaveza nastaje danom prodaje imovine, a obveznik je dužan da u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o prodaji podnese Poreskoj upravi prijavu i izvrši uplatu poreza na kapitalnu dobit.

Kada se ne plaća porez na kapitalnu dobit?

Iako se kapitalna dobit u većini slučajeva oporezuje po stopi od 15%, Zakon o porezu na dohodak građana predviđa više situacija u kojima porez na kapitalnu dobit ne mora da se plati. 

Ovi izuzeci su važni jer omogućavaju građanima da, pod određenim uslovima, ostvare pravo na oslobođenje od plaćanja poreza.

1. Ako je imovina bila u vlasništvu duže od 10 godina

Najčešći slučaj oslobađanja odnosi se na prodaju nepokretnosti koja je bila u vlasništvu prodavca duže od 10 godina od dana sticanja.

U tom slučaju, kapitalna dobit se ne oporezuje, bez obzira na ostvareni iznos. 

(Važno: rok od 10 godina računa se od datuma iz ugovora o kupovini ili drugog dokaza o sticanju prava svojine.)

2. Prenos nasledstvom između bliskih srodnika

Kapitalna dobit se ne utvrđuje niti oporezuje ako je do prenosa imovine došlo nasleđivanjem između članova uže porodice (na primer između roditelja i dece, supružnika ili unuka i baka/deka).

Međutim, ako naslednik kasnije odluči da proda nasledjenu imovinu, period vlasništva prethodnog vlasnika se uračunava u rok od 10 godina.

3. Prenos između bračnih partnera i članova porodice

Ako se imovina prenosi između bračnih partnera ili između roditelja i dece, kapitalna dobit se ne obračunava. Ova odredba važi za poklone i prenos prava, ne za prodaju između lica koja nisu u srodstvu.

4. Ako nije ostvarena dobit (prodajna cena ≤ nabavna cena)

Ukoliko je imovina prodata po istoj ili nižoj ceni od nabavne, kapitalna dobit ne postoji, pa se samim tim ne plaća ni porez.

Takva situacija se tretira kao kapitalni gubitak, koji se može koristiti za umanjenje budućih kapitalnih dobitaka.

5. Prenos imovine unet u preduzetničku delatnost

U slučaju kada fizičko lice unosi imovinu u preduzetničku delatnost, kapitalna dobit se ne utvrđuje, jer se ne radi o prodaji već o prenosu imovine u svojstvu osnivačkog uloga.

Taktike za smanjenje poreza na kapitalnu dobit

Ukoliko se pitate kako izbeći porez na kapitalnu dobit, odgovor je – nikako. 

Poreski sistem je takav da se poreske obaveze legalno ne mogu izbeći, ali postoji nekoliko načina da utičete na visinu ovog poreza.

Iako je plaćanje poreza na kapitalnu dobit zakonska obaveza, postoje potpuno legalni načini da se ova obaveza umanji, odnosno da se optimizuje visina poreza koji ćete platiti. 

Ključ je u pravovremenom planiranju, dokumentovanju troškova i poznavanju poreskih olakšica koje zakon dozvoljava.

1. Produžite period posedovanja imovine

Jedan od najjednostavnijih načina za izbegavanje plaćanja poreza jeste produženje perioda vlasništva.

Ako nepokretnost ili druge oblike kapitala zadržite duže od 10 godina, po zakonu se ne plaća porez na kapitalnu dobit.

Čak i ako ne planirate prodaju odmah, ova strategija može značiti značajnu uštedu, posebno kod imovine čija vrednost stabilno raste tokom godina.

2. Iskoristite gubitke da umanjite dobit

Ako u istoj poreskoj godini prodate jednu imovinu sa dobitkom, a drugu sa gubitkom, gubitak se može iskoristiti za umanjenje ukupne poreske osnovice.

Na primer: ako na prodaji jedne akcije ostvarite dobit od 10.000 €, a na drugoj izgubite 4.000 €, porez se plaća samo na neto dobit od 6.000 €.

Ova mogućnost se zove kompenzacija kapitalnih dobitaka i gubitaka i odlično funkcioniše kod investicija u hartije od vrednosti.

3. Dokumentujte sve troškove vezane za kupovinu i prodaju

Troškovi kupovine, adaptacije, poreza, taksi i provizija agencija mogu se priznati kao troškovi koji umanjuju osnovicu za obračun kapitalne dobiti.

Zato je važno sačuvati sve račune i ugovore, jer svaka dokumentovana stavka direktno utiče na niži obračun poreza.

4. Razmotrite ulaganje u penzioni fond

Prenos sredstava iz jednog u drugi dobrovoljni penzioni fond koji se vrši po nalogu člana fonda, ne smatra se kapitalnim dobitkom, u skladu sa Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima.

Na ovaj način možete dugoročno ulagati i ostvarivati prinos, bez trenutne poreske obaveze.

5. Planirajte prodaju u skladu sa tržišnim kretanjima

Ako očekujete rast vrednosti imovine, ponekad je isplativije odložiti prodaju dok se ne ispune uslovi za oslobađanje od poreza (npr. navršavanje 10 godina vlasništva).

S druge strane, prodaja imovine u periodima kada imate druge gubitke može značiti nižu ukupnu poresku obavezu.

Kapitalna dobit kod pravnih lica

Kod pravnih lica, kapitalna dobit se tretira drugačije nego kod fizičkih. 

Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, kapitalnom dobiti se smatra pozitivna razlika između prodajne i nabavne vrednosti osnovnih sredstava, investicionih nekretnina, hartija od vrednosti, udela u kapitalu i drugih oblika imovine koje društvo otuđi (proda, zameni ili prenese na drugi način).

Ostvarena kapitalna dobit se uključuje u oporezivu dobit pravnog lica, odnosno postaje deo ukupnog prihoda na koji se obračunava porez na dobit po stopi od 15%.

Za razliku od fizičkih lica, gde se porez plaća po transakciji, kod pravnih lica se kapitalni dobici i gubici iskazuju na nivou poslovne godine, i njihov zbir ulazi u poresku bilansnu osnovicu.

Kapitalni gubici i njihovo korišćenje

Ako pravno lice ostvari kapitalni gubitak (npr. prodajom imovine ispod nabavne cene), taj gubitak se može preneti i koristiti za umanjenje kapitalnih dobitaka u narednih pet godina. Ovo predstavlja značajnu mogućnost za poresku optimizaciju i planiranje investicija.

Dokumentovanje i računovodstveni tretman

Svi kapitalni dobici i gubici moraju biti knjigovodstveno evidentirani i dokumentovani – ugovorima, fakturama, izveštajima o proceni imovine i slično. Na osnovu toga se utvrđuje realna vrednost transakcije, što omogućava tačan obračun poreza i izbegavanje nepravilnosti prilikom poreskog nadzora.

Pravilno evidentiranje kapitalnih dobitaka kod pravnih lica zahteva pažljivo računovodstveno vođenje i stručno planiranje poreskih obaveza.

Zato je preporučljivo da firme angažuju knjigovodstvenu agenciju sa iskustvom u poreskom savetovanju, kako bi optimizovale svoje poslovne rezultate i izbegle nepotrebne rizike tokom kontrole Poreske uprave.

Podnošenje poreske prijave na kapitalnu dobit

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, obavezu podnošenja prijave za porez na kapitalnu dobit ima prodavac imovinskih prava, odnosno lice koje ostvaruje prihod od prodaje, prenosa ili razmene kapitala.

Poreska prijava se podnosi nadležnoj jedinici Poreske uprave prema mestu prebivališta obveznika, u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o prenosu prava svojine (npr. ugovora o prodaji nepokretnosti, udela u firmi, hartija od vrednosti i sl.).

Da bi prijava bila ispravna, potrebno je da:

• Kupoprodajni ugovor bude overen kod javnog beležnika (notara).
• Popunjen obrazac PPDG-3R bude priložen uz ugovor.
• Dokumentacija bude dostavljena nadležnom poreskom organu koji zatim utvrđuje iznos kapitalne dobiti i obavezu plaćanja poreza.

Ukoliko obveznik ne podnese prijavu u propisanom roku, može biti izložen prekršajnim sankcijama i dodatnim troškovima, pa se preporučuje blagovremeno postupanje i konsultacija sa knjigovođom ili poreskim savetnikom.

Zaključak

Porez na kapitalnu dobit predstavlja važan segment poreskog sistema koji se odnosi na prihod ostvaren prodajom ili prenosom kapitala.

Pravovremeno i tačno obračunavanje ovog poreza sprečava potencijalne kazne, a pravilno podnošenje prijave garantuje da su sve obaveze prema državi uredno ispunjene.

S obzirom na to da su poreski propisi često složeni i podložni izmenama, najbezbednije rešenje je da se obrati pažnja na sve detalje uz pomoć stručnjaka.

Goldman knjigovodstvena agencija nudi sveobuhvatnu podršku prilikom obračuna i prijave poreza na kapitalnu dobit – od pripreme dokumentacije do komunikacije sa Poreskom upravom. 

Kontaktirajte nas danas i osigurajte da vaša poreska dokumentacija bude tačna, potpuna i predata na vreme.