Uvoz robe iz inostranstva postaje sve češća praksa među domaćim preduzetnicima. 

Bilo da se bavite online prodajom, proizvodnjom ili nabavkom opreme iz Kine, EU ili drugih zemalja, razumevanje carinskih propisa i načina na koji se obračunava PDV na uvoz je važno kako biste izbegli nepotrebne troškove i zastoje u poslovanju.

U ovom blogu, iz ugla iskusnog knjigovođe, vodićemo vas kroz najvažnije korake u procesu uvoza – od dokumentacije i obračuna carine, do praktičnih saveta kako da uvoz robe obavite efikasno i u skladu sa propisima.

Šta podrazumeva uvoz? 

Uvoz robe u Republici Srbiji predstavlja postupak kojim se roba iz inostranstva pušta u slobodan promet, uz primenu svih relevantnih carinskih i trgovinskih propisa. 

To podrazumeva ne samo fizički dolazak robe u zemlju, već i ispunjavanje određenih carinskih formalnosti, primenu mera trgovinske politike, kao i plaćanje carinskih dažbina i PDV-a na uvoz, kada je to propisano.

Carinski organi ovim postupkom omogućavaju da primalac, odnosno uvoznik, stekne pravo raspolaganja robom u svrhe definisane carinskim postupkom. 

Uvoznici mogu biti kako pravna tako i fizička lica, a lica odgovorna za plaćanje carinskog duga nazivaju se dužnicima.

Dokumentacija potrebna za uvoz robe

Da bi se roba uspešno uvezla u Srbiju i bila puštena u slobodan promet, potrebno je obezbediti odgovarajuću uvoznu dokumentaciju, u skladu sa važećim carinskim i poreskim propisima. 

Bez kompletne i ispravno pripremljene dokumentacije, proces carinjenja robe može biti usporen ili potpuno obustavljen.

Osnovna dokumenta koja su najčešće potrebna prilikom uvoza su:

• Ino faktura – mora sadržati podatke o robi, vrednosti, prodavcu i kupcu
• Spisak pakovanja – detaljan opis sadržaja pošiljke
• Transportni dokument (npr. tovarni list, avio tovarni list, CMR, BL) – potvrđuje način i rutu transporta
• Uverenje o poreklu robe (po potrebi) – ako želite da ostvarite pravo na preferencijalnu carinu (npr. uz EUR.1 obrazac)
• Dozvole i saglasnosti – za uvoz određene robe, kao što su lekovi, prehrambeni proizvodi, elektronski uređaji itd.
• Atesti i drugi bezbednosni dokumenti – kod robe koja podleže tehničkim zahtevima ili bezbednosnim standardima

Pored toga, ako koristite usluge špeditera, on će zahtevati punomoćje da vas zastupa u carinskom postupku. Takođe, za pravna lica je obavezna registracija carinskog broja firme kod Uprave carina.

Iznos carine na uvoz robe 

Visina carine na uvoz robe u Srbiju zavisi od više faktora, među kojima su najvažniji: 

• vrsta robe, 
• vrednost pošiljke, 
• zemlja porekla i 
• carinski tarifni broj. 

Carina se izražava u procentima i primenjuje se na osnovicu koja obuhvata ukupnu vrednost robe uvećanu za troškove prevoza i osiguranja do granice Srbije.

Prosečne carinske stope u Srbiji kreću se uglavnom od 0% do 30%, u zavisnosti od vrste proizvoda. Na primer:

• Elektronski uređaji: oko 5–10%
• Odeća i obuća: oko 10–20%
• Auto delovi: 5–15%
• Hrana i piće: 10–30%
• Industrijska oprema: često 0–5% (posebno ako dolazi iz zemalja sa kojima Srbija ima trgovinske sporazume)

PDV na uvoz robe

Pored carine, jedan od osnovnih troškova prilikom uvoza robe u Srbiju je i PDV pri uvozu, koji se, prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost, obračunava po opštoj stopi od 20%. 

Snižena stopa od 10% primenjuje se samo na određene proizvode.

Važno je znati da se PDV ne obračunava samo na vrednost robe, već na zbir sledećih stavki:

• fakturisana vrednost robe (u stranoj valuti),
• carina (ako se primenjuje),
• troškovi prevoza i osiguranja do granice Republike Srbije.

Ukoliko je uvoznik pravno lice u sistemu PDV-a, postoji mogućnost da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza, što znači da iznos PDV-a plaćenog pri uvozu može kasnije koristiti kao odbitak u poreskoj prijavi.

Da li se placa carina na polovnu robu?

Da, i polovna roba podleže carinskim dažbinama prilikom uvoza u Srbiju. 

Iako se često misli da se carina plaća isključivo na novu robu, carinski propisi ne prave razliku između nove i polovne robe kada je u pitanju obaveza plaćanja. 

Jedina razlika može biti u osnovici za obračun carine i PDV-a, jer je vrednost polovne robe obično niža od vrednosti nove.

Prilikom uvoza polovne robe (npr. polovnih automobila, nameštaja, elektronike), takođe je neophodno priložiti kompletnu dokumentaciju – uključujući fakturu ili kupoprodajni ugovor, transportne papire, kao i eventualne dozvole ili potvrde o tehničkoj ispravnosti, u zavisnosti od tipa robe.

Osnovica za obračun carine i PDV-a kod polovne robe je realna tržišna vrednost, što carinski organi mogu dodatno proveravati, posebno ako se sumnja da je vrednost na fakturi znatno niža od tržišne.

Uvoz robe iz Kine, EU i drugih zemalja 

Pri uvozu robe u Srbiju, važno je obratiti pažnju na zemlju porekla robe, jer od nje zavisi visina carine i primena mogućih olakšica. 

Srbija ima potpisane trgovinske sporazume sa brojnim zemljama i ekonomskim unijama, što direktno utiče na uslove carinjenja.

Uvoz iz EU

Srbija ima potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom, koji omogućava oslobađanje od carine za većinu proizvoda koji imaju preferencijalno poreklo iz EU. 

Najvažniji dokument u ovom postupku je obrazac EUR1 ili izjava o poreklu na fakturi, koju izdaje izvoznik iz EU.

Međutim, iako se carina na robu iz EU često ne plaća, PDV na uvoz ostaje obavezan, osim ako je uvoznik u sistemu PDV-a i ostvaruje pravo na odbitak.

Uvoz iz Kine

Za robu iz Narodne Republike Kine, ne postoji preferencijalni trgovinski sporazum, što znači da se carina obračunava po važećim tarifnim stopama, u skladu sa Carinskom tarifom Republike Srbije. 

PDV od 20% se takođe obračunava na ukupnu carinsku osnovicu. 

Osim toga, pošiljke iz Kine češće podležu pojačanoj carinskoj kontroli, zbog rizika od nepravilnog označavanja vrednosti ili neusklađenosti sa bezbednosnim standardima.

Uvoz iz zemalja sa kojima Srbija ima sporazume

Srbija ima sklopljene sporazume o slobodnoj trgovini i sa sledećim ekonomskim partnerima:

• CEFTA (zemlje Zapadnog Balkana)
• EFTA (Švajcarska, Norveška, Island, Lihtenštajn)
• Evroazijska unija (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Kirgistan)
• Turska

Za robu koja ima poreklo iz ovih zemalja i odgovarajuću dokumentaciju, carina se ne naplaćuje ili se naplaćuje po sniženoj stopi. I ovde je neophodan EUR1 obrazac ili izjava o poreklu.

Saveti knjigovođe za kraj

Uvoz robe može biti isplativa poslovna prilika, ali i složen proces ukoliko niste upoznati sa svim pravilima i obavezama. Kao knjigovođe, savetujemo sledeće:

• Dobro se informišite pre započinjanja bilo kakvog uvoznog posla
• Proverite sve dozvole i dokumentaciju
• Uvek radite sa pouzdanim špediterima i carinskim zastupnicima
• Konsultujte se sa knjigovođom ili poreskim savetnikom 

Na kraju, ukoliko vam je potrebna pomoć u poslovanju ili savet iskusnog knjigovođe, na pravom ste mestu.

Goldman knjigovodstvena agencija je tu da vam pomogne da vaše poslovanje funkcioniše bez greške i nepotrebnih troškova, zato ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete konsultacije.