U svetu poslovanja, prinudna likvidacija firme je postupak koji nijedan vlasnik preduzeća ne želi da doživi. 

Međutim, razumeti ovaj proces je veoma važno za svaku osobu koja planira da pokrene ili već vodi svoje privredno društvo (firmu). 

U nastavku ćemo se detaljno baviti temom prinudne likvidacije, od toga šta ona zapravo predstavlja, preko faktora koji mogu dovesti do njenog pokretanja, pa sve do koraka koje treba preduzeti kada se nađete u ovoj situaciji. 

Ovaj vodič je zapravo izvor informacija koji će vam pomoći da bolje razumete sve kompleksnosti vezane za prinudnu likvidaciju. 

Šta je likvidacija?

Ukoliko ste vlasnik preduzeća, skoro je neverovatno da nikad niste bar čuli za likvidaciju ili čak i pretraživali spisak firmi u prinudnoj likvidaciji kako biste zaštitili sebe i svoje poslovanje.

Prinudna likvidacija je postupak koji se pokreće kada privredno društvo prekrši određene zakonske obaveze, kao što su zabrane obavljanja delatnosti, oduzimanje dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje određene delatnosti, itd.

Dakle, to je jedan od načina prestanka postojanja privrednog društva i sprovodi se samo ukoliko je društvo solventno, tj. ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza.

Prinudna likvidacija je jedan od načina prestanka privrednog društva koji se pokreće kada nastupi neki od zakonom propisanih razloga. Za razliku od dobrovoljne likvidacije, ne pokreću je članovi društva svojom odlukom, već se postupak pokreće po službenoj dužnosti kada su ispunjeni zakonski uslovi.

Likvidacija firme – Vrste 

Likvidacija firme je proces kojim se završava rad jedne kompanije, a svi njeni poslovi se zatvaraju. Postoje dve glavne vrste likvidacije: 

• dobrovoljna i 
• prinudna likvidacija.

Dobrovoljna likvidacija

Ovaj postupak se pokreće kada članovi privrednog društva odluče da zatvore svoju firmu, bilo zbog toga što više ne vide vrednost u daljem poslovanju ili žele da nastave poslovanje kroz drugi entitet. 

Ključni uslov za pokretanje dobrovoljne likvidacije je solventnost firme – mora imati dovoljno sredstava da namiri sve svoje obaveze. 

Nakon što članovi društva donesu odluku o likvidaciji, firma prelazi u fazu isplate poverilaca i izmirenja svih obaveza. 

Konačan korak u ovom procesu je donošenje odluke o okončanju likvidacije. Ova odluka, zajedno sa ostalim dokumentima propisanim zakonom, dostavlja se Agenciji za privredne registre. 

Kada je sva papirologija završena, privredno društvo se briše iz registra, označavajući kraj njegovog postojanja. 

Prinudna likvidacija

Agencija za privredne registre (APR) je počela sa sprovođenjem postupka prinudne likvidacije od oktobra 2017. godine.

Prinudna likvidacija je proces kojim se prisilno zatvaraju privredna društva koja nisu ispunila određene zakonske obaveze. 

Prema Zakonu o privrednim društvima, postupak prinudne likvidacije pokreće se iz različitih razloga, uključujući zabranu obavljanja delatnosti, oduzimanje dozvola i licenci, itd.

Koji su razlozi za pokretanje prinudne likvidacije?

Razlozi za pokretanje prinudne likvidacije su sledeći:

1. Ako je društvu pravnosnažnim aktom izrečena mera:

• zabrane obavljanja delatnosti, a društvo ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
• zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;
• oduzimanja dozvole, licence ili odobrenja za obavljanje registrovane delatnosti, a društvo ne registruje brisanje, odnosno promenu te delatnosti ili ne otpočne likvidaciju u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti tog akta;

2. U roku od 30 dana od dana isteka vremena na koje je društvo osnovano, a društvo ne registruje produženje vremena trajanja društva ili u tom roku ne otpočne likvidaciju;

3. Ortačko društvo, u slučaju smrti ortaka, ostane sa jednim ortakom, a nijedan od naslednika preminulog ortaka ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno ortačko društvo iz drugih razloga ostane sa jednim ortakom, a društvu, u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva ortaka, ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju;

4. Komanditno društvo, u slučaju smrti komplementara, ostane bez komplementara, a nijedan od naslednika preminulog komplementara ne bude upisan u registar kao član društva u roku od tri meseca od dana pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka, odnosno komanditno društvo iz drugih razloga ostane bez komplementara ili komanditora, a društvu u roku od tri meseca od dana prestanka svojstva člana ne pristupi nedostajući član ili u tom roku društvo ne promeni pravnu formu ili u tom roku ne otpočne likvidaciju;

5. Ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije osnivanja društva u skladu sa zakonom o registraciji ili ništavost osnivačkog akta društva;

6. Ako je pravnosnažnom presudom naložen prestanak društva, a društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne otpočne likvidaciju;

7. Društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja zakonskog, odnosno privremenog zastupnika iz registra privrednih subjekata;

8. Društvo u likvidaciji ostane bez likvidacionog upravnika, a ne registruje novog u roku od tri meseca od dana brisanja likvidacionog upravnika iz registra privrednih subjekata;

9. Usvojeni početni likvidacioni izveštaj ne bude dostavljen registru privrednih subjekata u skladu sa članom 536. stav 6. zakona;

10. Društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji;

11. Društvo ne dostavi nadležnom registru početni likvidacioni bilans u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija;

12. U drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Da li se likvidacija može prekinuti?

Likvidacija privrednog društva je ozbiljan proces koji može imati značajne posledice. Kada je reč o prinudnoj likvidaciji, jednom pokrenut, proces je nepovratan. 

Registar privrednih subjekata Agencije za privredne registre ostavlja rok privrednom društvu da otkloni razloge za pokretanje postupka prinudne likvidacije. 

Ako društvo ne ispravi greške u ovom roku, postupak se nastavlja i ne može se obustaviti, što rezultira brisanjem društva iz registra.

Sa druge strane, dobrovoljna likvidacija može biti obustavljena u bilo kojem trenutku odlukom članova društva. Ovo je moguće pod uslovima da su svi poverioci namireni i da nijedan radnik nije otpušten zbog likvidacije. 

Odluka o obustavi postupka likvidacije mora se registrovati kod Agencije za privredne registre i mora sadržati odredbu o imenovanju novog zakonskog zastupnika društva.

Vredno je napomenuti da postoje značajne razlike u posledicama okončanja prinudne i dobrovoljne likvidacije. 

Nakon prinudne likvidacije, kontrolni član DOO i kontrolni akcionar AD-a solidarno odgovaraju svojom imovinom za obaveze društva u periodu od tri godine nakon brisanja društva iz registra. 

Sa druge strane, u slučaju dobrovoljne likvidacije, članovi DOO i AD odgovaraju za obaveze društva samo do visine primljenog iznosa iz likvidacionog ostatka, takođe u periodu od tri godine od dana brisanja društva iz registra.

Šta uraditi ako APR objavi da postoje razlozi za prinudnu likvidaciju?

Prvi korak je da proverite razlog zbog kog je društvo označeno za prinudnu likvidaciju i da utvrdite da li se taj razlog može otkloniti.

Kod razloga koji se mogu otkloniti, zakon predviđa rok za preduzimanje odgovarajućih radnji i registraciju promene. Zato nije dovoljno samo čekati da APR pokrene postupak – potrebno je reagovati pre isteka roka navedenog u obaveštenju.

Pretraga oglasa i obaveštenja o privrednim društvima kod kojih su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju.

Posledice prinudne likvidacije – Šta se događa sa imovinom firme?

Prinudna likvidacija je proces koji može imati ozbiljne posledice za privredno društvo i njegove članove. Kada se pokrene postupak prinudne likvidacije, sve obaveze društva moraju biti izmirene. 

Nakon što su sve obaveze izmirene, preostala imovina društva, poznata kao likvidacioni ostatak, raspodeljuje se među članovima društva srazmerno njihovom učešću u kapitalu. Ovo znači da članovi društva na kraju dobijaju deo preostale imovine firme.

Međutim, važno je napomenuti da članovi društva takođe odgovaraju solidarno za sve obaveze društva do visine vrednosti preostale imovine nakon izmirenja svih obaveza. 

Odnosno, ako obaveze društva premašuju vrednost preostale imovine, članovi društva mogu biti pozvani da iz svoje lične imovine namire razliku.

Nakon brisanja društva, članovi odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti imovine koju su primili nakon brisanja. Za kontrolnog člana DOO i kontrolnog akcionara AD-a važi poseban režim: oni za obaveze društva odgovaraju neograničeno solidarno.

Poseban slučaj je kontrolni član DOO, tj. većinski vlasnik kapitala koji poseduje više od 50% prava glasa u društvu. 

Kontrolni član DOO odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze društva iz prinudne likvidacije, čak i nakon što je društvo izbrisano iz registra. 

Prinudna likvidacija ili stečaj – koja je razlika?

Prinudna likvidacija i stečaj nisu isti postupci i ne pokreću se iz istih razloga.

Prinudna likvidacija nastaje kada su ispunjeni zakonom propisani uslovi za pokretanje postupka po službenoj dužnosti, dok se stečaj otvara kada postoji najmanje jedan stečajni razlog, kao što su trajnija ili preteća nesposobnost plaćanja ili prezaduženost.

Najvažnija razlika je u tome što je stečaj usmeren na kolektivno i što povoljnije namirenje poverilaca, pri čemu se može sprovesti kroz bankrotstvo ili reorganizaciju. Kod prinudne likvidacije postupak vodi ka brisanju društva iz registra, uz posebna pravila o imovini i odgovornosti članova nakon brisanja.

Odgovori na najčešća pitanja o prinudnoj likvidaciji

1. Da li prinudna likvidacija znači da je firma odmah obrisana?

Ne. Pokretanje prinudne likvidacije ne znači da je društvo istog trenutka obrisano iz Registra privrednih subjekata. Nakon što registrator donese akt o pokretanju prinudne likvidacije, objavljuje se oglas o prinudnoj likvidaciji koji traje 60 dana.

2. Koliko traje postupak prinudne likvidacije?

Trajanje zavisi od toga od kog trenutka računamo postupak. Pre samog pokretanja prinudne likvidacije, društvu se, kada je moguće otkloniti razlog za prinudnu likvidaciju, ostavlja rok od 90 dana da otkloni razlog i registruje odgovarajuću promenu.

3. Da li se prinudna likvidacija može zaustaviti?

Da, ali ne u svakoj fazi i ne na isti način. Pre pokretanja prinudne likvidacije, društvo može otkloniti razlog koji je doveo do njenog pokretanja, kada je to zakonom dozvoljeno, i registrovati odgovarajuću promenu u propisanom roku.

4. Šta ako je firma u prinudnoj likvidaciji, a ima dugove?

Prinudna likvidacija ne briše dugove društva. Nakon brisanja društva iz registra, članovi društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti imovine koju su primili nakon brisanja.

5. Da li vlasnik odgovara za dugove firme?

Ne automatski samo zato što je vlasnik odnosno član društva. Kod društva s ograničenom odgovornošću, osnovno pravilo je da članovi ne odgovaraju za obaveze društva, ali postoje zakonski izuzeci.

Kod prinudno likvidiranog društva, nakon brisanja iz registra, članovi odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti imovine koju su primili. Izuzetak predstavlja kontrolni član DOO, koji za obaveze društva odgovara neograničeno solidarno. Takođe, član može odgovarati i u drugim slučajevima predviđenim zakonom, na primer ako je došlo do zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti.

6. Ko je kontrolni član DOO?

Kontrolni član DOO je član koji, samostalno ili sa povezanim licima, ima većinsko učešće u osnovnom kapitalu, odnosno više od 50% prava glasa u društvu.

7. Šta se dešava sa imovinom firme nakon brisanja?

Kod prinudne likvidacije, nakon brisanja društva iz registra, imovina brisanog društva postaje imovina njegovih članova srazmerno njihovim udelima u kapitalu društva. Kod ortačkog društva koje nema kapital, imovina se raspodeljuje na jednake delove između ortaka.

8. Da li firma može da ode u stečaj tokom prinudne likvidacije?

Da. Tokom prinudne likvidacije može doći do otvaranja stečajnog postupka. Zakon o privrednim društvima izričito propisuje da se, ako se otvori stečajni postupak, postupak prinudne likvidacije obustavlja.

Zaključak

Da sumiramo, prinudna likvidacija je proces koji definitivno nijedno pravno lice ne želi da doživi. Međutim, ako se nađete u takvoj situaciji, važno je da budete dobro informisani i spremni. 

Mi smo i te kako svesni toga da proces prinudne likvidacije može biti veoma komplikovan i zbunjujući, kao i čitavo poslovanje. 

Zato je Goldman knjigovodstvena agencija tu da vam pomogne sa problemima koji se javljaju u poslovanju, pružajući stručno vođenje i podršku kroz svaki korak procesa. 

Na kraju, ukoliko vam je potreban stručan savet ili pomoć, ne oklevajte da nas kontaktirate i zakažete besplatne konsultacije. 

Goran Miščević Ovlašćeni računovođa i revizor

Goran Miščević je diplomirani ekonomista sa završenim Ekonomskim fakultetom u Novom Sadu, ovlašćeni računovođa i ovlašćeni revizor sa više od 8 godina profesionalnog iskustva u oblasti računovodstva, poreza, finansijskog izveštavanja i revizije.

Tokom karijere sarađivao je sa više od 500 kompanija različitih veličina i delatnosti, pružajući stručnu podršku u oblastima poreskog savetovanja, obračuna zarada, finansijskog izveštavanja, revizije i usklađivanja poslovanja sa zakonskim propisima.